U operaciji prilikom koje je 64-godišnjem Nišliji spašena šaka učestvovali su timovi sa četiri klinike, među njima i doktor Nemanja Stepanović, koji je prvi put radio takvu operaciju samostalno kao vaskularni hirurg. Lekari kažu da je u Nišu prva intervencija takvog tipa urađena još 1993. godine, ali da još ne mogu da rade replantaciju prstiju jer im nedostaje oprema.
Specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije Goran Đorđević ne doživljava operaciju kao veliki podvig – kaže da je to dužnost njegovih kolega i njega.
Pacijent je hitno transportovan u UKC Niš, gde se tim lekara sakupio, napravio prvi pregled i odlučio da to hitno mora da se operiše. Nakon sat i po vremena preoperativne pripreme, utvrđivanja opšteg stanja pacijenta itd, on je bio na operacionom stolu, dva i po sata nakon povređivanja – priča Đorđević.
Operacija je, kaže, trajala šest i po sati, a ruka je postala prokrvljena četiri i po sata nakon povrede, dok je osam sati nakon povrede moglo da se utvrdi da će rezultati biti dobri.
Njegov osećaj za toplo i hladno vraćaće se tek posle mesec dana i sigurni smo da će to biti u redu. Sledi duži period rehabilitacije nakon otpuštanja iz bolnice. Najbitniji, kritični period od prva 24 sata je prošao. Prošao je već i treći dan postoperativnog lečenja, imamo još 3-4 dana da bdimo nad njime, ali naše nade i iščekivanja su da će sve biti u redu – poručuje Đorđević.
Osim njega, u operaciji su učestvovali ortoped Ivan Micić, anesteziolog Snežana Ljubomirović i vaskularni hirurg Nemanja Stepanović, kome je to prva takva samostalna operacija.
Meni je to prva takva operacija koju sam samostalno izveo. Učestvovao sam u nekoliko replantacija ruke pre toga sa kolegama. Neopisivo je lep osećaj, posebno zato što je pacijent dobio neku motoriku u prstima neposredno nakon intervencije, što je odmah dalo neku nadu da će sve ići u dobrom smeru – navodi Stepanović.
Međutim, niški lekari ne mogu da rade replantacije prstiju jer im nedostaje oprema, kaže Đorđević, pa apeluje na više nivoe vlasti da im pomognu i obezbede jedan elektronski mikroskop, kao i još jednu posebnu salu. Smatra i da je potrebna veća svest kada je reč o donorstvu.
Ako nam dođe pacijent sa odsečenim prstom, vidimo da ne možemo to ovde da uradimo i onda moramo da šaljemo za Beograd. Gubimo dragoceno vreme od 3-4 sata, kada su već šanse za preživljavanje takvog ekstremiteta vrlo male – objašnjava Đorđević.
Napominje da godišnje ima oko 30 sličnih povreda ekstremiteta i da je često reč o mladima koji imaju između 25 i 35 godina, a koji su izgubili ekstremitete prilikom poljoprivrednih radova ili rada na raznim mašinama.
Đorđević kaže da je prva operacija takvog tipa u Nišu rađena 1993. godine, kao i da je nju radio Milan Višnjić.
juznevesti.com
