Psiholog Set Giligan izdvaja znakove koji otkrivaju da je osoba odrasla uz roditelje koji su je previše kritikovali, a temelje se na istraživanjima, kao i na njegovim zapažanjima kao psihologa.
Odrastanje uz vrlo kritične roditelje može ostaviti dugotrajne posledice, objašnjava Set Giligan, psiholog koji se specijalizirao za svesnu kognitivno-bihevioralnu terapiju.
Teško vam je da verujete sebi
Stalna kritika u ranom uzrastu može ostaviti utisak da je ono što mislite, osećate ili radite na neki način pogrešno. Kao rezultat toga, često vas može mučiti sumnja u sebe i svoje sposobnosti.
Neodlučni ste u prihvatanju novih izazova
Sumnja u sebe i nisko samopouzdanje otežavaju verovanje da ste dorasli novim prilikama. Često završite igrajući ”na sigurno” i odlučite ne pokušati radije nego rizikovati neuspeh.
Teško se oporavljate od grešaka
Ljudski je grešiti, ali kada je greška vaša, čini vam se kao potvrda vaših nedostataka. Čak vas i jednostavna greška može podsetiti na sve vaše prošle neuspehe dok vam osećaj samopoštovanja rapidno pada.
Težite perfekcionizmu
Vaši napori da budete savršeni nisu vođeni ponosom ili samopouzdanjem, već strahom da ne pogrešite pa tako otkrijete svoju neadekvatnost, objašnjava psiholog.
Treba vam mnogo vremena da izvršite jednostavan zadatak
Pisanje imejla, odabir rođendanske čestitke ili bilo što drugo može potrajati dugo dok pokušavate da izbegnete grešku. Mogli biste čak i da propustite mnoge rokove na poslu jer vaši pokušaji da sve bude “kako treba” ometaju obavljanje stvari na vreme.
Stalno se izvinjavate
Roditelji koji su skloni kritikovanju svojoj deci uvek daju do znanja da su oni ti koji greše, pa je lako pretpostaviti da će vas drugi takođe videti u istom svetlu. Neprestano izvinjavanje, pa čak i zbog stvari koje uopšte nisu vaša greška, jasan je znak da su vas odgajali kritični roditelji, tvrdi psiholog.
Često osećate potrebu da se branite
Naravno da se osećate odbrambeno – kao dete navikli ste da budete dobro usklađeni s mogućim napadima kako biste mogli da se zaštitite od njih. Vaše odbrambene reakcije mogu navesti vaše prijatelje ili partnera da se ljute na vas jer uvek stvari shvatate na pogrešan način, što vas ne čini ništa manje defenzivnim.
Teško verujete drugim ljudima
Čak i kada vam prijatelji i članovi porodice izraze svoju ljubav, duboko u sebi sumnjate da su iskreni. Ova sklonost može biti posebno jaka ako vam je roditelj u detinjstvu slao zbunjujuće poruke, ponašajući se prema vama ljubazno u jednom trenutku, a zatim vas izrazito oštrim rečima u sledećem.
Osećate se neprijatno kada vam daju komplimente
Kad vam neko kaže nešto lepo, nađete način da na to odvratite često (iznenađujućom) samokritikom. Ako kažu da im se sviđa vaša nova košulja, (na primer) odgovarate da mislite da vam boja ne stoji najbolje. Kako objašnjava psiholog, na ovaj ili onaj način neutrališete svaku pozitivnost usmerenu prema vama.
Često se osećate anksiozno
Kao rezultat nepoverenja u pozitivno mišljenje drugih, često se bojite njihove osude ili kritike. Možda ćete se brinuti da ćete se obrukati na poslu, učiniti nešto ponižavajuće u javnosti ili ispasti nametljivi u razgovoru s drugima.
Stalno kritikujete sami sebe
Glas vašeg kritičnog roditelja internalizuje se u vama i sada njihova kritika dolazi iznutra. Ako pažljivo slušate, mogli biste čuti odjeke glasa svojih roditelja u sopstvenom govoru ili postupcima.
Skloni ste depresiji
Sav taj negativan samogovor i osećaj neadekvatnosti uzimaju danak, a kao posledica toga trpi vaše raspoloženje. Nažalost, mogli biste završiti kritikujući sebe čak i zato što ste depresivni, postavljajući silaznu spiralu lošeg raspoloženja i samoprezira.
Često kritikujete druge ljude
Koliko god da ne volite da vas kritikuju, teško je to ne činiti drugima. Lako vam je i da automatski vidite mane u drugim ljudima, a vaša samokritičnost se odražava u vašim stavovima prema drugima, možda kao obrana od niskog samopoštovanja.
Vaši odnosi s braćom i sestrama su napeti
Šteta je što se loše postupanje roditelja često prenosi na teške odnose između braće i sestara. Iako možete uživati u razdobljima bliskosti i povezanosti, nedostaje temeljni osećaj poverenja.
Često previše razmišljate o stvarima
Sumnja u sebe i nepoverenje dovode vas do toga da puno vremena provodite u svojoj glavi, analizirajući, preispitujući, pogađajući… Možete provesti toliko vremena u svojoj glavi da se čak osećate kao da ste u svom svetu.
Osećate potrebu da se dokazujete
Ne osećate se kao da ste “dovoljni”, odnosno osećate da niste dovoljno pametni, dovoljno zgodni, dovoljno uspešni, dovoljno bogati… Pokušavate da nadoknadite te osećaje tako što uporno osećate potrebu da se dokazujete pred drugima, prenosi Zelena učionica.
zadovoljna.nova.rs
