JA SAM ONA ŽENA KOJA U 50-IM NIJE VIDELA DA JOJ MUŽ IMA ŠVALERKU: Ostavio me samu s penzijom manjom od 300 evra
Ispovest žene koju je muž ostavio s malom penzijom, otkriva neverovatne detalje penzionerskog života.
Davno je prošla njena rana mladost, tokom koje je gospođa Mislavka mogla da priušti banje, more, pozorište, bioskop i ples. Sa penzijom od 268 evra, ona o tome može samo da sanja, a da joj nije jedini problem siromaštvo, a suprug je uspeo da joj zagorča život.
Gospođi Mislavki svakako nije bilo lako da prizna svoju sudbinu, ali se hrabro oglasila i svima pokazala kako žive penzioneri.
“Imam 60 godina i već deset godina živim u velikom gradu, sama u stanu od 37 kvadrata. Iz dana u dan bukvalno pokušavam da smislim kako da preživim, jer sam se posle 30 godina staža razbolela i stekla pravo na invalidsku penziju. Tada sam dobila 200 evra, sada, posle cele decenije, iznosi 268 evra”, požalila se ona za mojevrijeme.hr.
Kada se razbolela, otkrila je, još uvek je bila u braku. “Do razvoda nisam ni bila svesna koliko su moja primanja mizerna i ispod svakog nivoa dostojanstva. Kad su dupla primanja, sve je lakše. Nisam se razvela iz hira i svojom voljom, posle 30 godina sam saznala – i on mi je to priznao – da živi sa mnom, a istovremeno i sa drugom ženom, i da to traje godinu i po dana”, poverila se gospođa Mislavka.
Mnogi će se sigurno zapitati kako to nije primetila, ali kada je žena u invalidskoj penziji i u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim, koje su same po sebi i zbog hormonalnih promena prilično osetljive, nije tako teško prevariti je iza njenih leđa. Moje zdravlje je tada dostiglo fazu ‘biti ili ne biti’, pa kada se poklopilo sa ozbiljnom prevarom, to je bila kap koja je prelila čašu”, objasnila je ona.
S obzirom na visinu penzije nije mogla da nađe svoj mir posle rastave. “Posle razvoda postala sam svesna situacije u kojoj sam se našao po pitanju penzije. Još je gore, jer ako nisam u bolnici, moj dan se sastoji od hodanja od prodavnice do prodavnice da bih pronašla potrebnu hranu na rasprodaji ili na rasprodaji pre isteka roka. Hvala Bogu na toj prilici”, rekla je ona.
Zahvalna je i što postoje prodavnice sa polovnom odećom, koje mogu svesti odevne predmete na jedan evro. Tada gospođa Mislavka uspeva da sebi kupi nešto neophodno. “Prodavnice sa novim ormarima i obućom odavno su mi nestale iz vida. Pa kad vidim da ljudi primaju nacionalni dodatak od 150 evra (nacionalni dodatak je 120,71 evra, nap.) ni za jedan dan staža, pitam se da li mojih 30 godina odgovornog i vrednog rada vredi samo 118 evra?! !”, kaže.
(stil.kurir.rs)
