U komentarima se povela rasprava da povratak na selo nije baš tako romantičan, kako ga mnogi predstavljaju, te da zahteva veliki finansijski izdatak
Jedan Jovan objavio je nešto nalik na apel “povratka na selo” i verovatno prilikom pisanja svoje objave nije očekivao da će njegov status izazvati pravu raspravu na mrežama. Pored želje da istakne zašto je važno vratiti se na selo, mladić je podelio i računicu života van grada. Kako piše, doručak za dvoje staje 200, a celo pile je 500 dinara.
Ovako je izgledao njegov status:
“Ma vrati se na selo. Uzmi život u svoje ruke. Reši ga kući..radi i uživaj..i budi pametan. Što pre povratak na selo to bolje. Sačuvaj tradiciju predaka..zbog tate, zbog mame..zbog dece..i ne boj se..ima života kolko oćeš..bićeš srećan i sit i napit..i ićeš napred. Šta znači biti zarobljen u gradu..ništa drugo nego zatvorska kazna..budi na selu slobodan kao ptica..i leti..leti..smej se..Bog te je nagradio i dao ti priliku da doživiš život dostojan čoveka…i bez penzije na selu kralj si.. pa doručak za dve osobe 200 dinara..kajgana za troje 500 dinara..itd..a rakija litar šljive 300 dinara..pilići u tovu…izaći će od 3.5 kg 500 dinara komad..i stigne se sve kad hoćeš, kad imaš cilj, kad planiraš i želiš. Vrati se na selo, i pazi nemoj da kasniš! Vreme curi!”.
Ipak, njegovo romantično predstavljanje života na selu, neki su odlučili da prekinu komentarima u kojima se ističe ,,da nije baš sve tako jednostavno”.
“Mnogi bi se vratili ali su konkretno u Šumadiji cene previsoke, kao da na imanjima imaju zakopane zlatne poluge ili crne tartufe”, stoji u jednom od komentara dok drugi korisnik pak ima protivargument na ovu konstataciju: “A sreća pa stanovi u Beogradu i ostalim gradovima jeftini…”.
“Kavezi od stanova i nesrećni ljudi”
Jedan član grupe, koji se uključio u polemiku, istakao je i da je problem što svi hoće na selo, a stanove da izdaju po gradovima.
– Ja sam otišao na selo i preporodio se. Kad svratim u grad i vidim kaveze od stanova i nesrećne ljude koji lutaju u gužvama buseva, zapitam se kako se desilo da ih sistem tako namagari i naseli sve u zgrade – napisao je drugi član.
Da život na selu nije rezervisan samo za ljude koji se bave poljoprivredom, ukazuje i jedan IT stručnjak koji je svoju sreću našao na selu.
– Ja se bavim IT-jem, preselio sam porodicu na selo, komšija se bavi PVC stolarijom.. znači ne moraš da se baviš isključivo poljoprivredom na selu. U Srbiji ima na hiljade programera i desetine hiljada ljudi koji rade preko neta, ali neće iz grada jer mora da se bar pokosi trava, a lakše je blejati u kafiću itd… – napisao je on.
Kao što smo već napomenuli, u komentarima se vidi da ima i onih koje nervira previše oportunistički stav o povratku na selu te naglašavaju da ni tamo više nije jeftino kako je bilo.
— Vi svi k’o da ste pali sa Marsa. U Vojvodini cene nekretnina skočile (iako niko ili retko ko kupuje), cena zemle skočila a da bi npr. jedna porodica živela koliko toliko normalno treba da obrađuje najmanje jedno 20-30 hektara zemlje, plus mehanizacija i ako hoće da drže neku stoku… znaći pričamo o stotinama hiljada evra – zaključuje se u ovom komentaru.
Šta vi mislite o povratku na selo? Pišite nam u komentarima.
(Telegraf Biznis)
