Jedna grupa ljudi misli da studenti preteruju i ponekad zasednu u predugo i izgube pojam o vremenu, te da vlasnik kafića ima pravo da odlučuje o pravilima u svom lokalu
“Da li podržavate odluku kafića u Beogradu koji “proteruje” studente kada u njemu uče”, pitanje je koje smo postavili čitaocima na društvenim mrežama, nakon pisanja teksta koji je podelio Srbiju u dve grupe – na one koji podržavaju i one koji ne podržavaju ovu odluku, a obrazloženja su veoma zanimljiva.
Podsetimo, ekipa Telegrafa posetila je kafić u Beogradu kada je čula da je momak isteran nakon što je izvadio skriptu u želji da obnovi gradivo pred ispit koji je odlučio da sačeka upravo na tom mestu.
I mi smo se uverili da ovaj lokal ima jedno neverovatno pravilo. Da, u kafiću na Studentskom trgu, blizu fakulteta, učenje nije dozvoljeno. Naime, kako smo već pisali, naručili smo kafu, a koleginica je na sto stavila odštampane slajdove, uredno i neupadljivo. Međutim, ubrzo joj je prišla konobarica i kulturno zamolila da skloni papire sa stola.
Ovu odluku neki su podržali, ali naravno kako postoje dve strane medalje i kako su o svakom pitanju mišljenja podeljena, tako je bio i u ovom slučaju. Povela se opšta rasprava “za i protiv” odluke vlasnika ugostiteljskog objekta.
Neki smatraju da je kafić na pogrešnom mestu s obzirom na to da se nalazi pored fakulteta, a na snazi je ova zabrana. Dugi kažu da studentima ne treba braniti učenje, već ih podržati, pa gde god da se odluče da “uzmu knjigu”. Ima i onih koji podržavaju vlasnika uz objašnjenje da kafić nije biblioteka.
– Ako je studentima to jedino sigurno mesto gde se pripremaju za ispit treba im odobriti i napraviti mesto u kafićima čak i otvoriti kafiće specijalne samo za studente – glasio je komentar ispod našeg pitanja
– Ljudi su postali sramno dno, a studenti verujte smetaju samo onim ljudima koji ne znaju kako izgleda knjiga. Da imam kafić ne bi mi smetali nikada i sama sam nekada bila student, čast bi mi bila da ugostim studente. Ako ću zbog toga da propadnem, neka ne bi mi bilo žao – napisala je jedna žena.
Neko je objasnio da ne treba nikoga da bude briga da li neko čita roman, novine, skripte za ispit, jer da je taj neko postavio laptop, ne bi niko ni znao šta je otvoreno niti šta radi na svom računaru. “Tada biste mislili da je u pitanju poslovni čovek, biznismen koji čeka neki sastanak”, zaključio je jedan čovek.
Grupa naših čitalaca misli da je ova odluka neprilična, jer mnogi studenti putuju do grada u kome studiraju i imaju ispite, te da ne treba da čekaju predavanje po parkovima i ulicama na hladnoći, već da imaju pravo da provedu vreme u miru u nekom od kafića s obzirom na to da su uslugu platili.
Međutim, druga grupa misli da studenti preteruju i ponekad zasednu u predugo i izgube pojam o vremenu, te da vlasnik kafića ima pravo da odlučuje o pravilima u svom lokalu. I na ovaj stav neko je dao objašnjenje: “Ne treba nikoga ograničavati vremenom koliko će piti tu kafu, čaj ili šta već. Može to biti student, majka koja čeka dete iz vrtića ili osoba u penziji koja čita novine. Cena pića piše, ali ne i vreme obavezno za ispijanje”.
– Ako ćete da izbegnete studentariju i klince, onda stavite cene koje nisu popularne, ali i nivo usluge i enterijeta to mora da prati (ako su slike ovde prikazane iz pravog kafica, oguljeni stolovi i stolice nisu baš reprezentativni, trebalo bi na tome poraditi ako se zele izbeci klijenti sa plicim dzepom). Sa druge strane otvarati kafić nadomak četiri fakulteta? Pa koja ti je ciljna grupa? Ona kojoj ne daš da unosi knjige u lokal? Koji je to nivo nekulture i kada se prilazi gostu i proverava šta on čita? – napisao je neko ljutito.
Za zabranu
“Moja kuća, moja pravila” mišljenje je kojim se vodio drugi tabor u pokušaju da odbrani vlassika kafića. Osnovni argument koji se provlačilo kroz komentare ove grupe čitalaca je da kafić nije mesto za učenje.
– Nema tu koncentracije za učenje. Samo lepa zabava sa svojim vršnjacima;
– Potpuno ispravno zna se gde se uci;
– Najviše sam volela da učim u parku na klupi gde je mir i tišina, naravno u kafić sam išla da popijem kafu;
– Podržavam. Zna se gde je mesto za učenje. Ako baš nisi za to da učiš kući ili u biblioteci, onda lepo uzmi kafu za poneti, ćebence i u prirodu!
– Ako je kafić privatni, gazda može da radi šta hoće – samo su neki od komentara.
“Kafić i čitaonica nisu isto”, napisala je jedna žena pa se nadovezala da je u čitaonicu unosila vodu i kafu, ali da joj u kafiću nije padalo na pamet da uči.
Ljudima u kafiću smeta buka.- Ovo prvi put čujem da se uči u kafiću, nekada su studenti učili u biblioteci, ali ako im ne smete buka, gužva, galama što da ne. Jedino što to neće gazde kafića da dozvole jer im zauzimaju mesto, a oni žive od musterija koji piju, a ne uče – odgovorio je čovek.
– Zasednu tri sata u njemu i piju jedan sok, mislim da s pravom mogu da im kažu da napuste – nadovezao se neko.
– Nigde nije izrečeno da gost mora da se izuje kad dođe kod tebe, ali ako ti to tražiš mora to da ispoštuje. Sa veoma bitnom razlikom, vlasnik kafića ga nije otvorio tu da bi gostio studente nego da zaradi. A neki red (nepisano pravilo) bi trebalo da se zna. Čist je bezobrazluk zauzimati sto više od 15 minuta sa jednom kafom. I prema vlasniku i prema drugim ljudima koji bi možda da naruče i nešto više od kafe – obrazložio je naš čitalac.
Neko je zapazio jedan bitan detalj pa napisao: “Ako je već odlučio da zabrani učenje/čitanje onda neka to eksplicitno objavi na vratima – “zabranjeno čitanje, studentima, dozvoljeno samo sedenje i ispijanje kafe”.
Podsetimo, ušli smo u kafić i pokušali da čitamo skriptu. Nakon samo 15 minuta, odnosno kada nam je konobarica donela kafu, zamolila nas je da sklonimo sve papire sa strane.
(Telegraf.rs)
