Koliko je jaka želja za potomstvom, najbolje pokazuje hrabra Užičanka Tijana Aničić (30), kojoj je pre četiri godine izvađena materica, a koja, uprkos tome, nije odustajala od borbe da bude majka. Ona je, uz podršku supruga, odlučila da ide na transplataciju materice, a najveće iznenađenje bila je njena sestra Milica (37) koja će joj biti donor. Operacija još uvek nije zakazana, potrebno je 50.000 evra, a Tijana se nada da će seledeće godine u ovo vreme biti u drugom stanju.
Pre četiri godine, ova mlada Užičanka je na Svetog arhanđela Mihaila saznala dijagnozu koja joj je potpuno promenila život.
Ipak, i nakon grozne bolesti zbog koje su lekari morali da joj izvade matericu, Tijana nije gubila nadu da će jednog dana imati bebu.
Ni slutila nije da će joj u tome pomoći njena starija sestra od tetke koja je bila uz nju i u dobru i u zlu, pa će joj tako sada donirati matericu i omogućiti joj da i ona postane majka.
Naša sagovornica Tijana priča za Nova.rs kako je izgledala njena borba koja, zapravo, još uvek traje.
„Pre četiri godine saznala sam da moja materica nije zdrava. U početku mi se noga kočila. Pošto sam imala pesak u mokraći, pomisala sam da se možda stvorio kamen u bubregu. Uradila sam sve analize, bila sam na svim mogućim snimanjima, a kada sam otišla na ginekološki pregled, doktori su imali i šta da vide“, priča s knedlom u grlu naša sagovornica.
Kada je stigao nalaz biopsije koji nije bio dobar, doktori su saopštili Tijani da odmah mora da ide u Beograd na lečenje.
„Tih dana uopšte nisam spavala. Koračam, a ne osećam noge. Propadam kroz zemlju. Kada se setim toga, sva se naježim. Jako teški trenuci. Samo onaj ko je prošao kroz slično, zna kako je to.“
Kako dalje objašnjava, u pratnji majke stigla je u GAK Višegradska. Sada je sve bilo na lekarima, a na njoj samo da se moli.
„Čula sam za izvesnu profesorku Kesić. Međutim, nisam znala ni ko je ona, a još manje kako da dođem do nje. Ali kada sam došla na prijem u Višegradsku, tako se sve namestilo da je baš ona izašla u čekaonicu, prozvala moje ime i rekla mi da sam od danas njen pacijent. Ta žena je vremenom postala moja velika podrška. Nije mi bila samo doktorka, nego i prijatelj. Nas dve smo danas zaista prijateljice.“
Tijana je, sa samo 26 godina, dobila zastrašujuću dijagnozu – saznala je da ima prekancerozu grlića materice.
„Više se ni ne sećam na koliko ispitivanja sam bila. Upala sam u sekundarnu anemiju kada je i kosa počela da mi opada, nisam mogla da ustanem iz kreveta, krvarila sam toliko da nisam mogla da hodam… Primala sam zamenu za hemioterapiju. Kako su prolazili dani, tako su se svaki put menjali rezultati – čas pozitivan, čas negativan. Nekada se upale žlezde, pa ne znamo da li je bolest prešla na druge organe. Horor“, nastavlja svoju priču Tijana.
Umesto da kao i njeni vršnjaci izlazi u grad i uživa u životu, Tijana je bila u bolnici, u najgorim mukama. Malo na infuziji, malo na drugim lekovima, kako je šta bilo potrebno u tim trenucima. A nije je zaobišla ni korona.
„Kada se setim svega, počnem da se smejem. Verujte mi. Prosto ni sama ne mogu da verujem kroz šta sam sve prošla, a tako mlada i puna života koji se, u tom trenutku, sveo na relaciju bolnica u Užicu – GAK Višegradska u Beogradu.“
Kada je stigla do onog stadijuma bolesti kada je trebalo odmah reagovati kako bi sačuvala glavu na ramenima, Tijana je u jedno bila uverena – želela je da živi po cenu svega.
Lekari su razmišljali o otklanjanju materice. Rekla sam im ono što sam u tom trenutku i osećala: Radite šta god hoćete, ako treba da mi izvadite matericu, izvadite je, ali mi sačuvajte život. Želim da živim“, bila je jasna Tijana.
Odstranili su joj matericu, tako je moralo da bude. Ali Tijana nije klonula duhom. Njena želja da nekada postane majka bila je sve veća i veća, te je time pobeđivala to gorko saznanje da više nema matericu.
„Živimo u 21. veku. Biću majka na neki način i to je to. Imaću dete, ma kako god. Drugačije nisam želela da mislim. U međuvremenu sam se udala, imam divnog supruga Miloša i on je bio upoznat sa mojim zdravstvenim stanjem. Pošto je moja doktorka prijateljica znala da želim da budem majka, javila mi je da se izvesni doktor Milenković koji radi transplataciju materice, vratio iz Švedske u Srbiju. U trenutku sam zaćutala. Nisam ni znala da takva transplatacija postoji. Međutim, guglajući na internetu, Miloš i ja vidimo da se transplatacija radi i da je moguća. To mi je potvrdila i kuma koja živi u Americi gde je transplatacija materice rutinska operacija“.
Saznanje da je poslednji put 2017. godine u Srbiji rađena transplatacija materice, vratilo je Tijani veru i nadu da će stvarno moći da bude majka.
„Odlučili smo da pronađemo tog doktora i da se detaljno raspitamo o svemu. Znali smo da košta oko 50.000 evra, ali šta je, tu je. Želja za detetom je velika. Kada sam otišla na pregled kod doktora Milenkovića, rekao je da imam dobru funkciju jajnika, tako da smo nastavili sa čestim pregledima kako bi i dalje pratio njihovu funkciju. Počela sam sa terapijom, izvađene su mi jajne ćelije, muž je dao spermatozoide, pa smo zamrzli sedam embriona. I sada je trebalo uraditi ono najvažnije – pronaći donora materice“.
Kako objašnjava, u opticaju za donora bile su njene majka i svekrva, iako nije bilo sigurno da li će im se rezltati ispitivanja poklopiti. A onda je jednog dana primila poziv koji joj je promenio život.
„Pozvala me je sestra od tetke koja je, inače, bila upućena u sve. Pitala me je dokle smo stigli u lečenju. Kada sam joj ispričala da je sve odrađeno i da tražimo donora, ona me je prekinula rekavši: Pored mene žive ti tražiš donora? Jesi li ti normalna? Pa ja ću ti dati matericu, izgovorila je ona. Ja sam bila bez reči. Spustila sam slušalicu i počela da plačem“.
Tijana još uvek ne može da veruje da će zahvaljujući svojoj starijoj sestri s kojom je odrasla i delila svaku tajnu, konačno biti majka.
„Obe smo otišle kod doktora. Miličini nalazi su bili odlični. Ona ima ćerku od 15 godina, tako da nije više planirala da rađa. Bile smo presrećne – ja jer ću konačno moći da imam dete, a ona jer će mi pomoći u tome“.
Nažalost, Tijana još uvek nije sigurna kada i gde će se obaviti transplatacija. Ona bi volela da to bude u Srbiji. Ali ono što zna, to je da operacija košta oko 50.000 evra.
„Mi smo već počeli sa prikupljanjem novca, fali nam negde oko 30.000 evra. U Užicu je pokrenuta humanitarna akcija, svi su čuli za mene i za moju borbu za majčinstvo, tako da se nadamo da ćemo uspeti. Kada bi to sve išlo kako treba, ja bih šest meseci posle operacije mogla da zatrudnim, zapravo tada se ubacuje prvi embrion. Moj tata lepo kaže: samo ko ne želi decu, nema decu. Tako da čvrsto verujem da će moja želja pobediti i nekako smo pregurali toliko toga… Otkrivena su mi dva beningna tumora na glavi i epilepsija… Ali opet, ja sam jača od tih bolesti. Naravno, ništa ne bih uspela bez moje porodice i Miloša, koji mi je neverovatna podrška. Mnogi bi na njegovom mestu odustali, ali on nije. Nema odustajanja“, poručuje Tijana.
nova.rs
