Neobična slika stiže sa jednog gradilišta u Ivanjici jer na njemu rame uz rame sa suprugom, radi i vredna Snežana Jekić koja iako ima solidnu penziju i mogla bi da odmara, ona u osmoj deceniji ne želi da sedi besposlena kući već radi na mešalici i zida objekte.
Rad je stvorio čoveka i održao ga. Ja mislim da kad bih sedela u kući po ceo dan, da bih se razbolela, kaže ova vitalna Ivanjičanka (72).
Imaju dobre penzije, ali vole da rade
Od kad zna za sebe ona radi, a kako kaže, nada se da će je zdravlje još dugo poslužiti, jer za Snežanu nema stajanja. Sa suprugom se i upoznala na gradilištu, a tu su zajedno i nekoliko decenija kasnije.
– Imamo dobre penzije, neko će reći e vidi kako moraju da rade u tim godinama. Ali, zaista ugrožena egzistencija nije razlog, već naša želja i volja da budemo korisni i u ovim godinama. Radimo za našu decu i unuke. Sad sam ovde sa suprugom, ako nam se sneg ne otme dići ćemo ploču na ovom objektu. Posao ide dobro, ja mešam malter, ima još jedan pomoćnik, a moj Jeroslav je glavni majstor sa Jordanom zida i ide ko mećava. Ja pripomognem kad se dižu ćoškovi, umem i da zidam, držiš se konca i libele, ništa to nije teško, otkriva Snežana.
Sama radi i po gazdinstvu
Osim na gradilištu ova vredna žena spretna je i na porodičnom imanju, jer skoro sama uredi sve voćnjake.
-Imam po dvadeset ari kupine i maline, sve ja to obradim sama, tu niko ne ulazi. I drva sam spremila za ovu zimu, isekla na cirkularu, a i sa motornim testerom radim. Čujem ovu omladinu kako samo nešto kuka. Loše im je to, ne treba kukati, već treba raditi. Ko radi nema vremena da se žali, zaključila je Snežana.
blic.rs
