Srce steže, oči peku. Hajde, junače moj” potresan vapaj majke Gordane: Dani su u pitanju, Nikoli je lek hitno potreban!

Petnaestogodišnji Nikola Aćimović boluje od Dišenove mišićne atrofije, a svaka naša pomoć značila bi mu kao ceo svet. Njegova majka pomirila se sa činjenicom da njen sin nikada više neće prohodati, međutim ne odustaje od želje da mu pruži što kvalitetnije odrastanje, iako su poteškoće nezaobilazni deo istog.

Gordana je još jednom zamolila sve ljude dobre duše da se udruže i pomognu njenom sinu u teškoj borbi. Borbi koja vredi 500.000 evra. Kako i sama kaže, neki trenuci su teški za preživeti, srce steže, a oči peku, međutim, zbog svog deteta mora da ostane jaka.

– Jutros ulazim u sobu Nikola mirno spava… Tako u snu deluje zdrav, bezbrižan, srećan…Naravno, samo tako deluje. Pokrijem ga i izađem iz sobe. Pola sata kasnije histerično Nikolino dozivanje “Mama!Mama!” Žurno ulazim u sobu, on na krevetu nepomično leži sa suzama u očima,na licu mu vidim samo strah i ništa više. Kroz suze progovara:”Mama ne mogu da se pomerim,ne mogu da se okrenem,ne mogu da se mrdnem mamice!” – prepričava Gordana situaciju od pre nekoliko dana.

Najteži trenutak je kada majka vidi bol svog deteta, a zna da ne može da mu pomogne, da ga izleči. Gordana se borila sa suzama, ali je na kraju smogla snage da pomogne Nikoli. Da ga uteši i kaže da će sve ovo jednog dana proći.

– Srce mi se steže, oči me peku jer pokušavam da zaustavim suze, borim se sa suzama… U glavi mi samo jedno “ne smeš da plačeš,ne smeš da se slomiš, Nikola mora da te vidi jaku, moraš da budeš njegova snaga, njegovi mišići… MORAŠ!!!” Legla sam pored njega i nežno ga zagrlila on i dalje plače,jeca.. Polako mu brišemo suze i tešim:”Hajde, hajde junače moj, šta si se raspekmezio? To te samo grč uhvatio, hajde polako možeš ti to …” Polako mu pomažem da ustane, a zapravo ga svom svojom snagom dižem iz kreveta a njemu govorim:”Eto vidiš,samo si se raspekmezio, vidiš da imaš snage da ustaneš”, a srce mi se kida, vrištala bi iz glasa al ne smem – nastavlja Gordana svoju potresnu priču.

Kako je opisala, Nikola je tog jutra vratio snagu, ali i dalje ostaje jedna zebnja – šta će biti ako tinejdžer ne dobije lek? Koliko dugo će još moći da jede, diše, guta, i na posletku – koliko će njegovo srce izdžati?

– Molim vas, ljudi… Molim vas – zaključila je ona teškim rečima.

Podsetimo, dečaku je ova podmukla bolest dijagnostifikovana još po rođenju, a do sada je skupljeno samo 30 odsto sredstava. Zajedno, svi možemo da sačuvamo Nikolin osmeh i to na sledeće načine: