Sandra Mladenović iz Kačareva nikada neće zaboraviti svoj drugi porođaj. Devet dana pre termina na svet je donela prelepog dečaka Andriju, teškog 3 kilograma i 600 grama i dugačkog 50 centimetara, i to u automobilu.
Andrija je toliko bio nestrpljiv da upozna roditelje, da ih je iznenadio na putu do bolnice. On bi već danas bi trebalo da je u toplini porodičnog doma sa ocem i sestorm, koja ima dve godine i dva meseca.
Sandra se porodila u porodičnom automobilu 20. februara, 48 minuta pre ponoći. Porođaj je protekao bez problema uz herojsku pomoć supruga, Miloša Đukića, a beba i majka sada se nalaze u porodilištu Opšte bolnice Pančevo, gde ih je posetila ekipa „Pančevca”.
– Kasno uveče sam dobila bolove. Pet minuta pre 23 sata pukao mi je vodenjak i odmah smo krenuli ka bolnici. Mislila sam da ću imati dovoljno vremena, međutim kad sam osetila da je beba u kanalu, suprug je zaustavio auto sa strane, pozvao Hitnu i pomogao mi oko porođaja. Kada je prihvatio Andriju stavio ga je na mene, pokrio nas pelenom i jaknom i sačekali smo Hitnu, priseća se za Pančevac Sandra Mladenović.
Ekipa hitne stigla je u roku od par minuta i zatekla prelep prizor.
– Andrija je rođen u 23 sata i 12 minuta, a do pola dvanaest smo stigli u bolnicu, gde su presekli pupčanu vrpcu, pregledali nas i uradili sve ostalo što je potrebno. Pohvalila bih ekipu pančevačke hitne pomoći i medicinske radnike u porodilištu koji su nas dočekali. Svi su reagovali brzo i profesionalno i doprineli da se osećamo sjajno i ponosno, posebno babice. Inače ovde je osoblje divno, jako lepe uspomene imam i od pre dve godine i dva meseca kada sam ovde rodila ćerkicu, navodi Sandra.
U noći 20. februara u porodilištu su bili dežurni doktori Mihajlo Novakov i Miloš Matović i babice Aleksandra Ilkić i Ivana Dabić, a roditeljima su svi čestitali na hrabrosti.
– Mogu da kažem da se nisam uplašila, nije mi bilo baš sve jedno, ali sam uspela hrabro da se izborim sa situacijom. I ćerkicu sam rodila prirodnim putem. Suprug se nije uspaničio, bio je pribran i sve je odlično prošlo. Andrija je zaplakao odmah. Plakao je oko minut i po, a onda se umirio i samo je gledao, nije zaklopio okice dok nije stigao do bolnice. Ovo će meni i suprugo ostati u kao lepo iskustvo i uspomena za za prepričavanje za ceo život. Porodica je bila zabrinuta za nas, ali kad su čuli da je sve u redu nije bilo kraja sreći i počelo je slavlje, kaže ponosna majka.
dijasporainfo.net
