Poslednjih godina naučno-tehnološka otkrića obelažavaju naš svakodnevni život, ipak ranije nije bilo baš tako, a o tome najviše svedoči priča o jednoj engleskinji Luizi, koja se rodila 25. jula 1978. godine.
Njen rođendan već 44 godine slave ljudi širom sveta iako je nikada nisu upoznali, a razlog za takvu ljubav prema ovoj ženi je činjenica da je ona prva “beba iz epruvete”, medicinsko čudo koje je doktoru Robertu Edvardsu donelo Nobelovu nagradu za medicinu za izuzetan doprinos razvoju vantelesne oplodnje 2010. godine.
Luizina majka Lesli devet godina je bezuspešno pokušavala da zatrudni. I ona i Luizin otac Džon bili su potpuno zdravi, ali jednostavno – nije išlo. Tada su im u bolnici prišli lekari Patrik Stepto i Roberts Edvards i predložili revolucionarni metod – oplodiće jajašce van tela i onda vratiti u Lesli koja će tako ostati trudna. Ovu proceduru danas znamo kao “in vitro” fertilizaciju, odnosno oplodnju, ali pre 1978. godine niko ništa slično nije uradio.
Devet meseci kasnije rođena je Luiza. Lesli se porodila u carskim rezom u bolnici u Oldemu, na severoistoku Engleske. Beba je bila teška 2.6 kilograma, potpuno zdrava i – prelepa.
Njeno rođenje dalo je nadu milionima parova širom sveta koji su se decenijama borili za pravo da se ostvare kao roditelji. Procenjuje se da je do sada između postupkom vantelesne oplodnje do sada rođeno između 6 i 8 miliona beba. Čak i Lesli i Džon kasnije su dobili još jednu ćerku – Natali, takođe začetu veštačkim putem.
Luiza je bila apsolutno savršena devojčica i ni po čemu se nije razlikovala od beba začetih prirodnim putem koje su tog dana došle na svet. U prvih nekoliko meseci po njenom rođenju njeni roditelji bili su bombardovani pismima punim mržnje. Stizale su i hartije poprskane krvlju, ljudi su pisali da će čitava porodica goreti u paklu, beba Luiza je nazivana čudovištem…
Jezivi komentari nisu zaobišli ni medicinski tim koji je izveo proceduru. Naučnici, političari i deo crkve kritikovali su doktore govoreći da je i sama ideja “uvreda za prirodu”.
– Bilo je preteće i strašno i, uzimajući u obzir vreme koje je ljudima bio potrebno da to sastave i pošalju preko sveta jednoj tromesečnoj bebi, rekla bih da je to bio bolesni čin nekih bolesnih umova – ispričala je Luiza u intervjuu za “The Telegraph”, 2015. godine.
Ipak, bilo je tu i podrške. Zajedno sa ovim pismima stizala su i ona prepuna ljubavi, naročito od parova koji su, kao i njeni roditelji, godinama bezuspešno pokušavali da dobiju bebu.
Iako je njen dolazak na svet uzburkao svetsku javnost Luiza je vremenom pala u prijatnu anonimnost. I, tako joj odgovara. Danas živi povučeno u Bristolu sa mužem Veslijem i dvoje dece začete prirodnim putem. Radi na brodogradilištu.
Poslednji put izjave za medije davala je povodom svog 40. rođendana tj. povodom četiri decenije od prve veštačke oplodnje. Tada je u šali rekla da bi volela da je njen rođendan njena privatna stvar, ali i da joj je jasno da je njeno rođenje obeležilo novu eru u razvoju medicine i da joj je drago zbog toga.
(Kurir.rs/Stil)