Jedna od najpotresnijih tragedija u poslednjih 20 godina u Srbiji desila se u aprilu 2005. godine.
Tela porodice iz Zemuna, među kojima dva mrtva deteta nađeni su pošto je policija upala u stan iz kog se danima niko nije odazivao. Istraga je utvrdila da su se članovi porodice sami poubijali, ali da li je baš tako? Misterija traje do današnjeg dana, a mnogi sumnjaju da je porodica ubijena, piše Kurir. Tanja i Zoran Gradiška iz Zemuna zajedno su se odlučili na ubistvo sinova i samoubistvo – ovako je glasio zaključak stručnjaka. Oni su utvrdili da je Tanja Gradiška na spavanju ubila sinove Tonija i Luku, presudila suprugu Zoranu, a zatim i sebi…Cela porodica se u četvrtak 31. marta 2005. godine vratila iz Budimpešte. Od tada ih niko nije video.
Konačna reč stručnjaka Instituta za sudsku medicinu i kriminalističkih inspektora o slučaju porodice Gradiška iz Zemuna je da su se na čin kolektivnog samoubistva i ubistva supružnici zajedno odlučili. Izvršilac monstruoznog čina je Tanja, koja je prvo, na spavanju, ubila sinove Tonija i Luku, da bi zatim pucnjem u usta ubila supruga Zorana. Sela je između mrtvih sinova i presudila sebi. Inače, prvi navodi istrage su bili da je Zoran iz pištolja ubio suprugu, sinove, pa izvršio samoubistvo, a zatim pustio gas iz plinske boce od čega se ugušio…
Eksperti su ovo zaključili na osnovu materijalnih dokaza, analize parafinske rukavice i oproštajnog pisma. Policija istraživala o tome da li postoje eventualni podstrekači tragedije. Sumnja se da je Zoran iza sebe ostavio velika dugovanja. Nezvanično se spekuliše o tri miliona evra. Ispituju se priče o njegovim poslovanjima i poslovnim partnerima. Policija je provaravala i telefonske listinge, kako bi utvrdila sa kim je porodica Gradiška bila u vezi.
U prilog tezi da je supružnike pritisla dužnička kriza govorio je i podatak da su nedelju dana pre tragedije Zorana ispred zgrade sačekale nepoznate osobe, pretile mu i fizički ga napali. Nezvanično, tragovi ove torture nađeni su i prilikom obdukcije, gde su ustanovljeni podlivi i povrede na rukama. Dan uoči tragedije, na istom mestu razlupan mu je automobil „škoda felicija“, a pre izvesnog vremena mu je „uzet“ džip.
Roditelji Tanje i Zorana poriču da su njihova deca imala bilo kakve porodične probleme. Iza sebe nisu ostavili policijske dosijee, niti kartone u nekoj psihijatrijskoj ustanovi. Reč je o jednoj običnoj, naizgled zdravoj porodici. Zoran se bavio trgovinom nekretninama, a Tanja je kao programer radila u banci. Završila je prirodnomatemački fakultet, a spremala je i magistraturu.
Zoran i Tanja su uoči kobne večeri, pri povratku iz Budimpešte svratili po sinove koji su bili u vikendici u Vojvodini, kod Tanjinih roditelja, a kući su stigli oko ponoći. Zoran je bio arhitekta i bavio se preduzimačkim poslovima i gradio je objekat na elitnoj lokaciji u Beogradu. Početkom devedesetih, počeo je da se bavi trgovinom nekretninama od čega se porodica brzo obogatila. Međutim, prema nekim pričama, on je poslednjih nekoliko godina bio u velikim finansijskim problemima.
U Lazarevićevoj ulici, u strogom centru Beograda, Zoran i Tanja Gradiška ostavili su iza sebe nedovršenu sedmospratnicu. Na tabli gradilišta piše „da je investitor velelepnog stambeno-poslovnog objekta Tanja Gradiška“. Problemi oko finansiranja ove gradnje, pretpostavlja se, mogli bi da budu jedan od uzroka tragedije.
Nalazi parafinske rukavice uzeti sa ruku članova porodice Gradišaka. Stručnjaci su zaključili da barutne čestice nisu pronađene na rukama dece, dok otac ima malu količinu na levoj šaci, a majka znatno više na dlanovima i nadlanicama obe ruke.
Mešavina propana i butana, poznatija kao butan-gas, sama po sebi nije otrovna. U slučaju da se u stanu ostavi otvorena boca, ovaj gas deluje tako što „istiskuje“ kiseonik iz zatvorene prostorije, pa se ljudi najčešće uguše zbog nedostatka vazduha, a ne trovanja butanom. Jedino u slučaju njegovog zapaljivanja stvara se ugljen-monioksid, čijim udisanjem osoba može umreti. Prilikom obdukcije na telu žrtve mogu se primetiti samo promene na tkivu, nastale usled nedostatka kiosenika, a nikako butan, što su i potvrdile toksikološke analize porodice Gradiške (nema elemenata udisanja plina).
Istraga posle smrti Zorana (44), njegove supruge Tanje (43), i sinova Tonija (17) i Luke (12) vođena je nekoliko nedelja. Iako je donet zvaničan zaključak, mnogo je onih koji veruju da je ovo jedan od najmonstruoznijih zločina, a ne samoubistvo.
zemunskevesti.rs
