“Jedna jedina Ružica Jovanović, to je naša Ruža rumena”, ovako su đaci osnovne škole “Nikola Tesla” u Rakovici gromoglasno uzvikivali ulicom prošle srede, dok su svoju omiljenu nastavnicu likovnog ispratili u penziju. Dovitljivi đaci uspeli su da rasplaču nastavnicu Ružu koja je krenula kući nakon što je završila poslednji čas. Iako su znali da će dobiti neopravdane, oni su napustili časove i bakljama i aplauzom čestitali nastavnicu srećan odlazak u penziju. Uplakana, ali od sreće, ona se zajedno sa njima vratila u učionicu, gde su se svi zajedno grlili i opraštali.
Društvene mreže su juče, doslovno rečeno, izgorele zbog snimka na kom se vidi spektakularan ispraćaj omiljene nastavnice u penziju.
Nju su iznenadili ne samo njeni đaci kojima je bila razredni starešina, nego svi kojima je predavala i sada, ali i pre 10 i 20 godina.
Da, toliko su je svi voleli i zavoleli.
Prošle srede, baš u trenutku kada je nastavnica likovnog Ružica Jovanović završavala poslednji čas u osnovnoj školi „Nikola Tesla“ i krenula kući, njoj su đaci napravili „sačekušu“ – skoro cela škola napustila je zgradu, pevajući nastavnici Ruži njenu omiljenu pesmu „Ružo rumena“, a onda su je, uz skandiranje njenog imena i uz baklje, pratili ulicom do obližnjeg parkića gde su se veselili i radovali zajedno.
Ona se, potom, zajedno s njima vratila u školu, gde su se uz suze grlili i opraštali.
Ekipa Nova.rs uspela je da kontaktira ovu posebnu nastavnicu jer, sigurno je po nečemu posebna, kada je nekoliko stotina đaka ostavila u suzama.
„Nisam ja posebna, deca su posebna“, kaže odmah na početku razgovora nastavnica Ružica, a zatim dodaje:
„Prošlo je pet dana, a ja sam još pod utiskom. Ista emocija me drži. Zaista nisam posebna, ali ova emocija i ova ljubav koju sam ja doživela, to je posebno. I deca su posebna. Radim 35 godina u školi i sigurna sam da niko nije doživeo ovo što sam ja. Konačno sam shvatila svrhu svog života i svog posla jer ostaviti takav utisak… To je neverovatno“, kaže nam trenutno najpopuarnija nastavnica u Srbiji.
Nastavnicu Ružu ne vole samo sadašnji đaci ili oni koji su prošle godine maturirali, pretprošle… Nju vole, poštuju i s njom su u kontaktu i učenici koji su pre 30 godina završili osnovnu školu. I sama činjenica da se čuje s njima dovoljno govori o njenom odnosu prema deci i ovom poslu.
„Svi su moja deca i ja njih ne zaboravljam, ali ni oni mene. Zahvaljuju mi se da sam prva koja sam im dunula vetar u krila, da ću im uvek ostati u sećanju. Ne znam, zaista ovo nisam očekivala, potpuno su me emocije samlele. Sve te poruke ljubavi, sve te lepe reči, to je nemerljivo. Rekla sam deci, a sad i vama – raditi posao koji voliš i dobiti najveću nagradu na svetu za to je ono čemu svi treba da težimo, a ja sam to postigla i ja sam najsrećnija žena“, kaže ona.
I rad i razgovor
Likovno je takav predmet da deca uz rad mogu i da diskutuju s nastavnikom na različite teme. To je praktikovala i nastavnica Ružica koja je bila „uvo“ za svu decu.
„Meni je, kao ženi, porodica na prvom mestu. Kad počne školska godina, uđem u učionicu, uđem u učionicu i kažem toj deci: Slušajte, vi ste sad porodica, a ja sam trenutno 45-90 minuta član vaše porodice i to morate da shvatite. Kakva sam bila u životu, takva sam bila prema toj deci. Mogli smo i da plačemo i da se posvađamo i da budemo nasmejani i da budemo ljuti, sve smo mi zajedno probali. Trudila sam se da nikad u učionicu ne iznesem nikakva svoja, čak ni ona najmanja nezadovoljstva bilo čime“.
Glavni zadatak joj je svih ovih godina bio isti – da deca nauče da izgrade sebe.A
„Shodno predmetu koji sam predavala, uvek sam imala vremena da posmatram decu dok rade. I najvažnije mi je bilo da oni izgrade taj osećaj odgovornosti, da moraju da urade nešto i da budu nagrađeni. To je zadovoljstvo kad vidite njihovu sreću jer su to zaslužili i uradili. Talenat je, naravno, na poslednjem mestu, ali je važno da donose redovno pribor, da svi rade, da svi sagnu glavice i urade ono što treba, ali i da imamo vremena da popričamo o drugim stvarima, da mi se povere, da se našalimo…“, objašnjava nastavnica.NOVA.RS
