Pevač se prisetio svojih početaka
Pevač Šako Polumenta se nedavno osvrnuo na svoje odrastanje u skromnoj porodici uz petoro braća i sestru, te da se nakon što je odslužio vojsku zaposlio u firmi gde je radila njegova majka.
– Ja sam sa 18 godina otišao u vojsku i čim sam se vratio majka me je zaposlila kao poslovođu. Imao sam 20-ak ljudi u timu, pevali smo zajedno, družili se. Igrali smo karte u radno vreme i šef je tad bio jako nervozan i zatekao nas kako igramo tablić i posle toga me je suspendovao na šest meseci. Nisam znao šta da radim. Rano sam se oženio, imao sam porodicu, dve godine sam radio, a posle toga nisam znao šta da radim. Nemaš od čega da živiš – ispričao je Šako i otkrio koliko je zaradio posle samo jedne svirke.
– Brat je video moj talenat, gledao me je i slušao kako sviram gitaru, i tako me je ubedio da odem sa njim u kafanu i pogodio mi svirku. To veče sam okupio momke sa ulice, oformio bend i tu noć mi je palo toliko para da nisam mogao da verujem. Plata mi je tada bila oko hiljadu maraka, a ja sam za noć uzeo desetak hiljada bakšiša. E, to mi je dalo satisfakciju. Ja sam se tad neko vreme mučio da kupim televizor, a posle te noći sam kupio i televizor, šporet, opremio celu kuću (smeh) – prisetio se pevač.
Međutim, jedna noć za njega je promenila sve. Kako je istakao, menadžer Marinka Rokvića ga je primetio u Prijepolju na nastupu i ponudio mu svirku koju nije mogao da odbije.
– Od hiljadu ljudi on je mene primetio u bašti hotela, prišao mi sa pitanjem da li želim da idem sa njim u Nemačku, da budem predgrupa Marinka Rokvića. Neka mu je laka crna zemlja, voleo sam tog čoveka, bio je frajer. I ja sam tad pošao sa njim, i dan danas ga u srcu nosim kao velikog gospodina, velikog čoveka, šmekera. On me je kroz tu priču upoznao sa svim pevačima. I tako je krenulo – rekao je Polumenta, te otkrio da je savete tražio od iskusnijih kolega da li da napusti dobar posao i posveti se muzici ili da odustane od pevanja.
Sećam se da sam pitao Nedžada Salkovića koji je inače završio dva fakulteta, da li da napustim posao gde sam poslovođa i posvetim se muzici, a on mi kaže da je bolje da zadržim posao jer ja u Nemačkoj ne mogu da prođem. Ipak, uspeo sam da zadržim posao i nastavim da se bavim muzikom. Radio sam uporedo i u firmi i nastupao po restoranima, Marinko me je vodio sa sobom na nastupe. I tako je došlo vreme, stvarao sam i ostavljao novac sa strane i snimio sam pesmu “Pod sjajem ružičastih zvezda” – ispričao je Šako za Grand.
(Telegraf.rs)
