Srbija se godinama unazad suočava sa deficitom prosvetnog kadra. Nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, srpskog jezika, a nema ni zainteresovanih brucoša za te oblasti. Oni koji su, pak, završili učiteljski fakultet, odustaju od prosvete zbog malih plata i loših uslova za rad. Ana Injac (33) iz Novog Sada bila je učiteljica nekoliko godina, a iako je oduvek maštala da radi s decom, odlučila je da pokrene sopstveni biznis. Danas je mlada preduzetnica, pravi funkcionalnu hranu odnosno musli i od toga živi. Za Nova.rs priča šta je presudilo da napusti siguran posao, kao i kako je biti “sam svoj gazda”.
Mlada Novosađanka Ana Injac je čitavog života maštala da radi sa decom. Svi u njenom okruženju, kao i ona sama, smatrali su da je „rođena za učiteljicu“,
Zato je posle gimnazije završila Višu školu za vaspitače, a potom i Pedagoški fakultet u Somboru.
Ipak, na mestu učiteljice zadržala se samo tri godine. Pokrenula je sopstveni biznis od kog danas zarađuje i živi.
„Ja sam jako talentovana u radu sa decom i to je bila moja želja. Kroz studiranje sam radila, tako da je moje iskustvo sa decom mnogo šire – radila sam u školici sporta, organizovala predstave za decu, bila vaspitačica, čuvala mališane, a na kraju sam radila i u školi. Čak sam i volontirala u jednoj školi u Americi, tako da sam prerano bila posvećena toj struci. Ipak, u jednom momentu nisam videla ličnu perspektivu u prosveti“, priča Ana za naš portal.
Kaže da joj nije bilo svejedno kada je napustila siguran posao.
„Plašila sam se da ću uspeti, postojao je neki strah. Sećam se da sam maštala o tome kako ću se prvog dana nakon otkaza osećati slobodno i kako ću svu svoju snagu usmeriti ka biznisu, a u stvari prvi slobodan dan bio je veoma stresan, prepun premišljanja o tome da li je trebalo da dam otkaz ili ne“.
Iako je u školi radila manje nego sada s obzirom da je preduzetnik bez ijednog zaposlenog, Ana ističe da oseća apsolutnu slobodu i zadovoljstvo, što je za jednog mladog čoveka i najvažnije.
„Radeći u školi, imala sam slobodne vikende, raspuste, praznike. Sada radim čak i nedeljom, i danju i noću, 24 sata dnevno, ali mi to ne predstavlja problem. Zapravo se osećam lepše i zadovoljnija sam nego ranije“.
Dodaje da je teško podnosila rastanke sa decom, što je bio razlog više da se ne bavi ovim poslom.
„Kada ispratimo jednu generaciju dece, ja nikako ne mogu da prebolim taj rastanak. I dan danas sam u kontaktu sa nekim od njih, čak mi i pomažu kada organizujem neki bazar, komuniciram i sa njihovim roditeljima, a neki od njih su moji kupci. Jako mi je drago što održavamo odnose. Naravno, nije samo ta emotivna strana presudila da ostavim posao učiteljice. Nažalost, prosveta je danas ‘opasno alarmantna’ i za decu i za zaposlene. Dešavalo mi se da me posle posla grize savest zbog nekih stvari koje sam uradila, a nisam u skladu s tim. Rad sa decom nije nimalo naivan. Svako ko radi u školi mora da ima morale vrednosti i da se saoseća. Ko kaže da je to najlakši i najjednostavniji posao, greši“, smatra ona.
Otkud ideja za muslijem?
Ana kaže da su sport i zdrava ishrana njen stil života, a kada se na njih doda preduzetništvo, dobije se „Razmusli“, naziv njene funkcionalne hrane.
„Ja sam se neformalno školovala za preduzetništo jer me je zanimalo. I to moje školovanje traje već deset godina. Prošla sam kroz razne seminare i obuke za pisanje biznis planova i onda sam zaključila da je to to – stvorena sam za preduzetništvo, dok sam, teško mi je da kažem, očigledno omašila prosvetu. Tako je iz ljubavi prema sportu i zdravoj ishrani nastao biznis“.
Do ideje da pravi musli, Ana je zapravo došla tako što je tražila namirnicu odnosno hranu koja podiže imunitet.
Pomoglo joj je i to što je njen otac profesionalni kuvar.
„U našoj kući se oduvek kuva, prirpema se domaća tradicionalna hrana, tako da sam tako odgojena. Imala sam dve ideje – da osnažim imunitet jer sam u radu sa decom često bila bolesna, sklona virusima, pa sam tražila način kako da se osnažim da ne bih odlazila na bolovanja. S druge strane, kada sam trčala polumaraton, razmišljala sam o funkcionalnom doručku koji bi zadovoljio sve moje potrebe. Smišljala sam svoje obroke i tada sam zaključila da mi treba takav neki proizvod. Čula sam za jednu gastronomkinju koja je pričala kako se 17 godina nije razbolela, tražila sam poreklo muslija jer sam ga lično volela i tada shvatila sam da je tržištu potreban jedan takav proizvod koji bi se zvao funkcionalna hrana i koja je namenjena za usku ciljnu grupu“, objašnjava naša sagovornica.
Sve namirnice kupuje direktno od lokalnih proizvođača iz Vojvodine, dok nešto gaji i sama.
Tri godine je analizirala i na kraju napravila recepte uz pomoć nutricionista, tehnologa i doktora biohemije iz Srbije.
„Moj musli je bez šećera, aditiva i konzervanasa koji u osnovi ima žitarice, semenke, orašaste plodove i superhranu, a za taj obrok svetski nutricionisti tvrde da je nazdraviji na planeti“, kaže ona.
Njena porodica je ponosna na njen uspeh, a Ana priznaje da nije imala njihovu podršku na samom početku.
„Tu se dogodio jedan generacijski jaz jer je moja mama celog života radila u jednoj firmi. Međutim, vreme se promenilo, internet je doneo toliko toga. Oni ne shvataju vreme u kojem živimo, pa su u fazonu: radi kako hoćeš. Razumem zašto me nisu podržali odpočetka jer su živeli u drugom vremenu, ali je samim tim moja volja bila veća da dokažem da mogu. I mislim da sam dokazala“.
Ana je već četiri godine preduzetnica i iz ove perspektive, bez ustručavanja kaže da nije sve bilo kao što je mislila.
„Nije lako biti preduzetnik. Mislila sam; napravim proizvod, prodam ga i eto ga profit. Nisam zamišljala da će to biti jedan dug proces. Zapravo, susrela sam se sa novom oblašću koju još uvek nisam savladala, a to su prodaja i marketing. Ali, naravno, čovek uči radeći. Nikad nije kasno, samo je potrebno strpljenja“.
Bilo je, navodi, dosta finansijskih prepreka koje je trebalo psihički savladati. Ipak, zadovoljna je onim što je postigla.
Svoje proizvode Ana dostavlja biciklom, ukoliko su kupci, naravno, iz Novog Sada.
„Najviše kupaca imam u Novom Sadu i u Beogradu. Novosađanima dostavljam lično i skoro sve kupce poznajem, tako da mogu da saznam šta vole, šta ne, ko je smršao, a ko poboljšao krvnu sliku. Nemam mnogo kupaca, ali je to jedna grupa vernih ljudi koji ne mogu da zamisle jutro bez Razmuslija“.
Za kraj razgovora, Ana kaže da od svog malog biznisa može lepo da živi, ali da je moralo doći do određenih odricanja.
„Ja sam neko ko je bio spreman da se žrtvuje i da živi jedan skroman život i to će biti neka moja ideja u budućnosti, dakle sloboda, učiti i biti skroman. Mislim da i te kako može da se zaradi od malog biznisa i da čovek samo treba da bude svestan da je potrebna jedna vrsta žrtve jer se danas jako lako potroši novac. Najvažnije je da ja osećam zadoovljstvo u radu i slobodu. Poenta svega je da nije sve matematika, kao blago njemu radi četiri sata i zarađuje toliko i toliko“, ističe Ana.
nova.rs
