Poručuje mladima da ne bi trebalo da ih bude sramota da uče ovaj zanat i da je zarada odlična
Kada je pre pet godina otvorio svoju berbernicu, Vranjanac Stefan Dimtrijević (28), verovatno nije ni mogao da zamisli da će ga mušterije čekati ispred salona i dva sata pre otvaranja, a ako pitate njegovu porodicu i prijatelje, niko nije ni pomislio da će postati frizer i vlasnik, možda i najmlađeg frizerskog salona u Južnoj Srbiji. U ovaj svet je ušao “relativno kasno”, sa 18 godina, nakon što nije uspeo da upiše budžet na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu.
“Bio sam odličan učenik oduvek, stipendista, upisao sam Kriminalistiku u Beogradu, ali nisam uspeo da upadnem na budžet. Bilo je skupo za život, morao sam da se vratim, lutao sam sa zanimanjima”, započinje Stefan svoju priču za Telegraf Biznis.
Po povratku je neko vreme radio kao konobar, zatim u industriji, a na ideju da se oproba kao frizer došao je sasvim spontano.
– Od ’98 godine se šišam u jednoj berbernici, od trećeg dana od otvaranja pa sve do danas. Pitao sam Gorana, berbera, da li je zainteresovan da ima učenika. Inače, kod nas na jugu je nepisano pravilo da zanat uče oni koji nemaju školu. Obično se uči sa 14, 15 godina tako da je nedelju dana razmišljao – dodaje. Srećom, prelomio je u njegovu korist.
– U početku mi je bilo jako teško, bila je u pitanju “old school” škola, 14 meseci sam radio. Majstor je smatrao da neću moći još da radim ovaj posao, da mi treba još vremena. Otišao sam u Beograd, počeo da šišam za jednog Vranjanca, posle sam se opet vratio u Vranje. Šišao sam u frizerskom salonu, počeo sam da šišam gimnazijalce i kao neko ko je nov, mlad, stekao sam klijentelu – priča Stefan za Telegraf Biznis.
Počeo je da radi “fade” frizure što je tada bilo novo i interesantno, pa su mu bili potrebni klijenti na kojima je mogao da uči. Kako priča, tri godine je radio od ponedeljka do ponedeljka.
– Brojao sam, jedne godine sam radio 352 dana. I možda 300 dana po ceo dan – kaže Stefan, što je bilo dovoljno da već druge godine njegovog rada, vlasnik posao poveri njemu kada on nije tu, iako je u timu bilo i kolega sa više godina iskustva u salonu.
“U Vranju se teško prašta uspeh”
Pre 5 godina je odlučio da je vreme da stvori “svoju priču”. Od ideje o sosptvenoj berbernici do realizacije prošlo je svega 23 dana.
– Nisu me zanimali saloni, već “old school” priča, sa tim pravilima, muški kutak i mesto gde dečak postaje muškarac. Krenuli smo sa dve stolice, a sada imamo 4 – priča Stefan, koji je u ovoj priči sa još jednim dvadesetpetogodišnjakom i dvojicom dvadesetogodišnjaka.
U njegovoj berbernici nema priča o politici, pa čak ni novina, iako je to nekako “zaštitni” znak berbernica. Umesto toga, tu su ukrštene reči, stripovi i magazini o automobilima. Čak nema ni svađe oko muzike – jer se pušta strana. Baš onako kako je on navikao od svoje treće godine, kada je sa majstorom Goranom pričao u nedogled o automobilima…
Kao i u prethodnim salonima, tako ni svojoj berbernici nije ostao dužan predanost. Prve četiri godine radio je po ceo dan, a onda je odlučio da tome kaže “kraj”.
– Ja sam radio dve smene, 9 godina, nisam više imao volje, moj privatni život je mnogo trpeo. Sada radimo od 9 do 5, a subotom do 5 – kaže. I opet, ljudi ga čekaju i po dva sata pre otvaranja. Toliko, da neki Vranjanci, kako kaže, teško opraštaju uspeh.
– Neki kažu da sam bio željan i drčan novca. Kažu da smo “glumci”, da ne vredimo toliko koliko je isforsirano. Ljudi od kojih sam učio zanat, ostali su u fenomenalnim odnosima sa mnom, delimo savete jedni sa drugima – priča Stefan za Telegraf Biznis.
Samo 29. decembra prošle godine imali su 43 mušterije, pa tako ne krije da ih “pomalo uhvati strah”, kada vide koliki ih red čeka pre otvaranja.
View this post on Instagram
“Idi u kafić, pa ću te zvati”
U početku su šišali bebe od 9 meseci pa do penzionera, a sada dosta ređe jer su velike gužve. Kako priča, u njihovoj berbernici ne postoji zakazivanje, i to ne zato što “su posebniji od drugih”, rekli bi neki, već zato što kada bi zakazivali – na frizuru bi neki čekali i narednih mesec, do dva. A i priča Stefan, “takva su sredina gde se stalno trči”.
– Vranje je mala sredina, 60-70.000 ljudi. Takva smo sredina gde se stalno trči, mnogo malo stvari se planira. Sve što možeš danas, ostavi za sutra… i kad zakažeš uvek neko kasni, većina zaboravi, nešto im iskrsne. Kada bismo radili na zakazivanje, ne bismo mogli da zakažemo u narednih mesec – dva. Ovako se čeka po 3-4 sata, kažemo im da odu u obližnji kafić, pa ih pozovemo kad dođe na njih red – priča Stefan.
Cene malo iznad proseka, a plata poštena
U Stefanovoj berbernici cene su u proseku 650 dinara, skuplje 750. Dok je prosek u Vranju oko 450 – 550 dinara, a pre 10 godina bio je 150 dinara.
Međutim, kako Stefan priča, znao je šta svakoj radnji nedostaje, a od početka je navikao mušterije da minimalno podiže cene oko leta.
– Kada sam otvorio salon, rekao sam 300 dinara i to je već bila skuplja cena. I od tada sam malo počeo da podižem, oko leta je poskupljivalo po malo – pojašnjava.
Kaže da mu i sada fale radnici za ovoliki broj ljudi i poziva sve da se vrate zanatu. Priča kako je jako malo pravih berbernica, a zarada je više nego sjajna. Samo kada bi bilo onih koji bi hteli makaze i mašinicu u ruke..
– Želim da kažem da ne treba da ih bude sramota da uče ovaj zanat. U Vranju može da se zaradi od 800 do 1.000 evra mesečno, u zavisnosti od toga koliko vremena posvetiš poslu – zaključuje Stefan za Telegraf Biznis.
(Telegraf Biznis)
