Kupivini se često pribegava kao vrsti „terapije“ koja izaziva zadovoljstvo, ali kad ona postane nekontrolisana može dovesti do brojnih problema
Popusti, praznične ponude i sniženja kojima nas u ovom periodu godine „bombarduju“ magične su reči na koje niko nije imun. Kupuje se i potrebno i nepotrebno, željeno ali i neplanirano, i sve je dobro dok smo u stanju da kontrolišemo i sebe i svoj novčanik. Jer nekontrolisana kupovina, kako kažu stručnjaci, može da preraste u pravu patologiju.
Zavisnost od kupovine ili oniomanija (od grčih reči onios – kupovina i mania) danas se svrstava u moderne poremećaje.
– Oniomanija je vrsta ponašajne zavisnosti koja podrazumeva kompulsivno kupovanje kao način da se osećamo dobro i izbegnemo negativna osećanja poput anksioznosti i depresije – objašnjava nam psihoterapuetkinja Svetlana Majkić i dodaje:
– Kupovini se pribegava kao nekoj vrsti terapije jer najčešće predstavlja prijatno iskustvo – ona može da generiše endorfine koji pružaju osećaj zadovoljstva u mozgu a posebno dopamin. Međutim, kao i druge zavisnosti (poput kockanja na primer), oniomanija može preuzeti kontrolu nad našim životom i dovesti do brojnih problema u različitim sferama života.
Prema podacima, zavisnost od kupovine pogađa od jedan do šest odsto svetske populacije, a kako navodi naša sagovornica, često se javlja istovremeno i sa drugim poremećajima, poput poremećaja ličnosti, anksioznosti, poremećaja raspoloženja i ishrane, kao i kontrole impulsa. Brojke dalje govore da su joj podložnije žene, najčešće u kasnim tinejdžerskim i ranim odraslim godinama:
– Verovatno svako od nas poznaje nekoga koga može da nazove kupoholičarem ili kupoholičarkom. I to će nama, koji gledamo sa strane, da deluje simpatično jer je ovo jedna od socijalno najprihvatljivijih zavisnosti s obzirom na to da živimo u društvu koje je materijalno i potrošački usmereno i sve nas podstiče na potrošnju. Sudeći po marketinškim porukama, i naša sreća zavisi od toga da li smo nešto kupili ili nismo! Međutim, za neke osobe ova kompulsija, odnosno prisila da se nešto kupi, da se novac potroši, može u određenim fazama da dovede do velikih problema jer to u nekim slučajevima znači čitave noći na sajtovima za kupovinu, čekanje u redovima, sakrivanje kupljenih stvari, a na kraju i ogromne dugove koje osoba kupovinom napravi pa život postaje pakao.
Prepoznajmo simptome
Nije svaka preterana kupovina oniomanija. Prema rečima psihoterapeutkinje Majkić, najčešći simptomi su sledeći: nemogućnost zaustavljanja kompulsivne kupovine kao i neprestano planiranje i razmišljanje o kupovini, osećanje euforije a nakon nje osećanje kajanja ili krivice, laganje o kupovini i skrivanje stvari… Procenjuje se da su ljudi sa zavisnošću od kupovine često materijalistički nastrojeni, teže se odupiru svojim impulsima, niskog su samopouzdanja i lako podložni uticajima.
Oniomanija ima dosta sličnosti sa onim što su zavisnički obrasci: visoko je ritualizovana, opisuje se kao prijatna, ekstatična i kao olakšanje od negativnih osećanja, a nakon kupovine kupac doživljava razočaranje, krivicu, kajanje, ljutnju ili stid. Bez obzira na sve do sada rečeno, zavisnost od kupovine nije prepoznata kao poseban poremećaj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja.
Gde leži rešenje
Brojni reklamni sadržaji, društvene mreže i medijske poruke da se mora imati bolje i lepše, ne idu u prilog onima koji se suočavaju sa kompulsivnom kupovinom. Dodatan problem stvara i online kupovina koja je lako dostupna, a kao učestala predstavlja poseban oblik Internet zavisnosti. Narušavanje odnosa sa okruženjem kao i finansijski problemi spadaju u ozbiljnije posledice oniomanije.
Prema rečima naše sagovornice, prevazilaženje kompulsivne kupovine zahteva učenje alternativnih načina suočavanja i upravljanja stresom i nošenja sa nevoljama svakodnevnog života. U međuvremenu, postoji mnogo toga što se može učiniti kako bi se smanjila šteta kompulsivnog trošenja i stavilo problematično ponašanje pod kontrolu:
– Prvi korak može biti razvijanje ličnog plana potrošnje. Zatim, pronalaženje alternativnih načina uživanja u slobodnom vremenu koje bi pomogle da se osećate bolje sami sa sobom i u vezi sebe. Nekada je korisno da neko drugi u vašoj porodici preuzme odgovornost za kupovinu osnovnih potrepština. Ograničavanje pristupa kreditima, kreditnim karticama i gotovini. Kako biste sprečili impulsivno kupovanje, dobra ideja je da se oslobodite kreditnih kartica i zadržite samo malu količinu gotovine. Idite u kupovinu samo sa onima koji ne kupuju kompulsivno, jer oni mogu pomoći da ograničite svoje troškove. Odjavite se sa mejlova sa popustima i izbrišite sa svojih uređaja aplikacije za kupovinu. Naravno, uvek možete da potražite stručnu pomoć i u tom procesu bolje razumete sebe i razvijete nove, zdravije i korisnije mehanizme samopomoći – savetuje Svetlana Majkić.
Ona.rs
