Nisu otkucani svi sati časovničarima u Srbiji. Časovnicima, satovima i budilnicima, starim i nekoliko vekova, iskusni majstori daju novi život. Takvi su antikviteti sve traženiji. Opstaju zanatlije zahvaljujući pristojnoj mesečnoj zaradi, i hvale se da posla ima, ali nema onih koji bi ih nasledili. Tako je i u Novom Pazaru.
Za Senadu Bondžuković jedan sat ima neprocenjivu vrednost i daleko je više od mehanizma i kazaljki,
’To je sat koji je nosila moja sestra. Ja se nadam da će mi delić sestre oživeti sa njim’’, emotivna je ova Novopazarka.
Mlađi kupuju brendirane novitete, stariji vrednuju starine
Ona dodaje da stare stvari imaju veću vrednost i da, dok mladi kupuju brendirane i blještave novitete, stariji vrednuju starine i nasleđe koje ostaje od njihovih roditelja i članova porodice.
Sa njom se slaže i majstor, sajdžija Ćanija Imamović u čijoj je radionici njen sat dobio novi život.
’’Ljudi vraćaju stare stvari, uspomene porodične, uspomene od oca i majke. Kada u život vratiš sat, njegov mehanizam, njegovo srce, za nas majstore je to više izazov nego što je realna vrednost tog predmeta. Ipak takvi predmeti, sa druge strane, za vlasnike su od neprocenjive vrednosti’
Jednom satu bi se posvetio čitav dan
Kroz njegove je iskusne ruke, za četrdeset godina, prošlo na hiljade satova. Strpljenje i istrajnost su presudni jer je samo jednom satu znao posvetiti i čitav dan
’’Dok sam bio mlađi za jedan jedini sat ostao bih budan celu noć, do ujutru, pa bih se noću budio i gledao da li radi, ili možda ne radi. Naročito kada je reč o komplikovanom mehanizmu, komplikovanoj štoperici, trebalo je puno vremena’’ priča novopazarski sajdžija.
Radnja ovog zanatlije svojevrsna je antikvarnica. Na njenim zidovima kucaju mehanizmi stari i po nekoliko vekova. Takvih se rariteta vlasnici nerado odriču.
Imamović nam pokazuje sat na čijoj poleđini stoji datum sa početka prošlog veka, upisan od strane majstora koji ga je tada servisirao. Na njemu je sve od drveta, rukom izrađeno.
Hvali se i satom starim 200 godina, koji kaže i danas radi i čiji je svaki delić takođe ručni rad.
Sin ne želi da nasledi posao
Satovi za popravku u Novi Pazar stižu iz čitave Srbije. Posla danas ima više nego ikada, jer su zanatske radionice retke i nestaju, a od takve sudbine strahuje i sajdžija Imamović.
’’Ovaj zanat je u mojoj porodici 100 godina, ali mladi ne žele da se bave ovim poslom. Moj sin radije bira da radi nešto drugo nego ovo’’, iskren je Imamović.
Da će zanata i zanatlija nestati strahuju i Novopazarci. Boje se da neće biti majstora koji će popraviti cipele, satove i da će u zaborav otići njihovo umeće.
blic.rs
