Ganuti skromnošću i dobrotom ove devojčice, redakcija Telegrafa želela je da pokaže Zlatokosi da su čuda moguća, te se potrudila da njen san postane java
Priča o Zlatokosi iz Lepčinca, Anđeli Tasković (12), i njenoj porodici pogodila je i najhladnija srca. U kući koja samo čeka da se sruši, odsečena od sveta, ova prelepa devojčica skromno je sanjala svoje snove. A pored strahovitih uslova u kojima živi, ni 16 kilometara pešačenja u oba pravca do škole, po svim vremenskim uslovima, Zlatokosu nisu sprečili da uči, školuje se i trudi se da kasnije sebi, a i svojoj porodici omogući bolje uslove za život.
U četiri hladna zida, Anđela je sa svojom sestrom Milicom slušala velike hitove Dragane Mirković koji su joj olakšavali težak život i boravak u nehumanim uslovima. Kada je ekipa Telegrafa posetila devojčicu koja je kupila srca svih u Srbiji, upitala ju je koja je to njena najveća želja. Pored toga da ima laptop, kako bi sebi olakšala školovanje, Anđela je sanjala da upozna njenu omiljenu pevačicu.
Ganuti skromnošću i dobrotom ove devojčice, redakcija Telegrafa želela je da pokaže Zlatokosi da su čuda moguća, te se potrudila da njen san postane java. U dogovru sa Tamarom Misirlić, koja je i pronašla ovu porodicu zabačenu u strminama planine Vučica, osmislili smo plan i ugovorili susret Anđele i Dragane, koja je čuvši za želju devojčice bez pardona pristala da joj priredi iznenađenje.
Naša draga Tamara Anđelu je dovela u Beograd i rekla joj da dolazi u redakciju kako bi uradili još jedan intervju sa njom. Dočekali smo je i krenuli ka studiji, a Zlatokosa nije ni slutila da će se njena najveća želja ispuniti za samo par minuta.
“Ćao lepotice, ti si rekla da želiš mene, a ja sam u stvari želela tebe da upoznam”, rekla je Dragana i pošla u zagrljaj Anđeli koja je bila van sebe od sreće.
Suze radosnice, sreća i puno ljubavi u tim momentima preplavile studio Telegrafa, a Mirkovićeva je istakla i da se mnogo trudila, čim je čula za Anđelu, da je i pronađe, te ju je iznenadila jednim televizorom.
“Danas ćeš dobiti jedan televizor za svoju sobu, a kad budeš imala vremena idemo da odaberemo lepu sobicu za tebe”, kazala je.
Ipak, tu nije bio kraj iznenađenjima za ovu malu, a veliku devojčicu. Dragana je pozvala da bude gost na njenom koncertu, a kompanije “Tesla” i Komtrejd poklonile su porodici Tasković i Anđeli nešto što im je zaista bilo neophodno.
“Jedna od tvojih želja bila je da dobiješ laptop i sada ga imaš, a da tvoja mama više ne bi morala da pere na ruke poklanjamo vam i veš mašinu”.
Kasnije, Zlatokosa je imala priliku i da porazgovara sa svojom omiljenom pevačicom, koja je otkrila da je Anđela odmah podsetila na njenu ćerku kad je bila mala.
“Odmah sam to zaključila i rekla ovo dete je moje”, istakla je Dragana i poželela devojčici da poraste u dobrog čovek i da uvek bude okružena ljudima koje voli.
Anđela je Mirkovićevoj otkrila i da joj je njena omiljena pesma “Milo moje”.
“Ta pesma je nostaligčna, ali za nas više to ne važi, mi ćemo neku veseliju da odaberemo za koncert i to će biti naša tajna”, rekla je Dragana.
Nakon ovog susreta cela redakcija Telegrafa bila je u suzama, Anđelu čekaju još mnoga iznenađenja, a nama je bila čast da učinimo makar jedno dete srećnim i zadovoljnim.
Podsetimo, daleko od civilizacije i svih svojih školskih drugara, na vrhu planine živi dvanaestogodišnja Zlatokosa iz Lepčinca sa iznemoglim roditeljima i sestrom. Kako bi došla do škole pešači dugačkih osam kilometara duboko kroz šumu, plašeći se da ne iskoči neka divljač koja luta ovim krajem.
Da život malene Anđele nimalo nije lak uverila se i ekipa Telegrafa. Po izuzetno nepristupačnom terenu uspeli smo da dođemo do porodice Tasković koja je, blago rečeno, odsečena od sveta! Kako su nam rekli, prve komšije su im divlje svinje, a sa Anđelom smo zajedno koračali opasnim putem kojim svakog dana ide do škole.
“Put do škole izgleda grozno, kroz šumu prolazim. Strah me je da ne naleti neka životinja da me uplaši, ali šta je tu je”, ovim rečima svoju tešku životnu ispovest započinje Anđela.
“Omiljeni predmet u školi mi je srpski. Jednog dana bih volela da budem profesorka srpskog”, priča nam malena devojčica, skromno dodajući da mašta kako ima svoju sobu i u njoj radi domaći.
Ipak, zbog lošeg puta i nepristupačnog terena, posebno u ovo doba godine kada kreće zima, ova devojčica neretko izostane iz škole uz dozvolu direktora.
“Kada baš napada sneg ne idem, ali kad baš moram da idem, ja idem”, priča sa tugom u očima devojčica.
Pored nehumanih uslova u kojima porodica živi, u kući čak nema ni kupatila, a Anđela je veoma skromno i lepo vaspitano dete.
Anđelina majka, Sanja Tasković za Telegraf.rs istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja, šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju.
(Telegraf.rs)
