RADILA SAM NA JUŽNOM POLU, TEMPERATURE SU PADALE DO -41°C: Za tuširanje važi JASNO PRAVILO a po povratku sam doživela NEŠTO JEZIVO
Mišel Endo je radila kao asistent u istraživačkoj stanici Amundsen-Scott, koja je najbliža Južnom polu, gde sunce zalazi i izlazi samo jednom godišnje.
32-godišnja devojka iz San Franciska je u novembru prošle godine radila kao menadžerka jednog sektora u hotelu kako bi mogla da poseti Južni pol bez prevelikih dodatnih troškova. Jedna je od 261 žene koje su doživele Južni pol tokom njegovih mračnih zimskih meseci od maja do avgusta.
“Očito je da je hladno na Južnom polu, ali hladnije je od normalne hladnoće. Ove zime nam je najhladnije bilo na -41°C, s hladnim vetrom od -65°C krajem juna. Neverovatno je kako se telo prilagođava i odjednom se na -45°C osećate normalno. Teško je to opisati”, rekla je Endo.
Spoljna temperatura na Južnom polu redovno doseže više od tri puta veću temperaturu od one u komercijalnom zamrzivaču – koji radi na oko -15°C. Mišel je otkrila da problem nije predstavljala samo hladnoća, trebalo joj je minimalno nedelju dana da se navikne na visinu od 2.885 metara.
View this post on Instagram
“Menja se i visina po pritisku, pa možete da zaspite na 3.000 metara, ali se onda probudite na 3.500 metara”, rekla je Mišel i dodala: “Svi radimo i živimo u istoj zgradi, tako da dok u stvarnom svetu možete da završite svoj posao za taj dan i odete kući, mi to nemamo na Južnom polu.”
Regija ima šest sunčanih meseci između novembra i februara, period poznat kao australijsko leto. Nakon nekoliko meseci “sumraka”, 10. maja polarna regija pada u 24-satnu tamu na oko šest meseci. To može da dovede do stanja poznatog kao “zimski mozak”, objasnila je Mišel i priznala da se još uvek bori s tim, iako se njen posao na Južnom polu završio u novembru. Trenutno odmara nekoliko nedelja na Novom Zelandu pre nego što se za Božić vrati u Ameriku.
Nismo mentalno jaki kao kad smo tek stigli. Čak i sada, nedelju dana nakon što sam otišla, borim se s komunikacijom. Kada sam pre neki dan naručivala čaj u kafiću, morala sam da zamolim jadnu konobaricu da mi ponovi tri puta jer sam mogla da čujem reči koje mi je govorila, ali jednostavno nisam mogla da shvatim smisao”, objasnila je.
Mišel je najviše nedostajala mogućnost dužeg tuširanja toplom vodom i to je prva stvar koju je uradila po povratku. “Na Južnom polu su nam dozvoljena samo dva dvominutna tuširanja nedeljno. Povratak u stvarni svet i stajanje pod vrućim tušem koliko god želim je neverovatno”, rekla je.
Ali uprkos poteškoćama, uživala je u jedinstvenim i neverovatnim iskustvima koje Južni pol može da ponudi. “Na božićno jutro smo u našoj stanici izvodili zabavnu trku pod nazivom ‘Trka oko sveta’. To je staza od pet kilometara koja kruži oko geografskog Južnog pola tako da učesnici mogu da trče kroz sve 24 vremenske zone. Neki učesnici to shvataju ozbiljno, dok drugi vole da se oblače u zabavne kostime ili kombinezone kako bi to učinili”, rekla je Mišel.
View this post on Instagram
Otkrila je da su prošle godine svima isporučili male kesice slatkiša noć pre Božića, pa su se svi probudili s poklonom. “Male stvari su te koje tamo prave razliku i stvarno podižu moral”, dodala je. Tim je takođe postavio veštačku jelku i uživao u božićnoj večeri koju su pripremili kuvari njihove istraživačke stanice.
“Zimski meseci na Južnom polu su uglavnom opušteniji jer se posada ne menja od sredine februara do kraja oktobra. Budući da je Božić moj najdraži praznik i da je bilo dosta velikih obožavatelja, odlučili smo da napravimo jednomesečnu proslavu u julu. Imali smo više vremena kako bismo ukrasili stanicu i kako bismo mogli da se uživimo u božićni duh”, dodala je.
Najdraže joj je bilo da gleda Auroru Australis ili južnu polarnu svetlost.
“Doduše, nisam je videla od septembra, ali, iskreno, iskustvo je bilo neopisivo. Mislim da više nikada neću videti ili doživeti nešto poput Aurore koju smo imali na Južnom polu”, rekla je Mišel, koja je radila u istraživačkoj stanici kao asistent od 3. novembra 2022. do 16. novembra 2023.
(Kurir.rs/ Daily Mail/ Net.hr)
