Neustrašiva Čačanka Ljiljana Pavlović (57) je pune 23 godine za volanom i vozi lokalnu autobusku liniju. Ona je učila za šnajderku, kupila je čak i šivaću mašinu, međutim sudbina ju je odvela na benzinsku pumpu. A onda je pomerajući parkirane autobuse rekla sebi: Ma, ja ću da vozim. I zaista vozi autobus rame uz rame sa svojim kolegama. Uspela je i da se odupre svim pritiscima svoje porodice koja nije bila oduševljena njenom odlukom i životnim pozivom.
Ljiljana Pavlović je jedna, na oko sasvim obična žena, ali u stvari posebna, jer je jedina pripadnica ženskog pola koja u Čačku vozi autobus, rame uz rame sa kolegama vozačima.
U razgovoru za Nova.rs Ljiljana priča da ni u najluđim snovima nije mogla da sanja da će nekada voziti autobus jer, kako kaže, u to vreme se znalo – devojka mora da zna da šije. Zato su je roditelji poslali u krojačku školu.
Iako je naučila, Ljiljana nikada nije radila za šivaćom mašinom.
„Posao vozača autobusa se sasvim slučajno desilo. Bila sam zaposlena na benzinskoj pumpi i kao spremačica i kao kafe kuvarica, točila sam gorivo… Svašta sam radila. Kako su se autobusi smenjivali i počeli parkirati baš na parkingu pumpe, gde su se vozači odmarali, ja sam pomerala vozila malo levo ili desno da bih mogla da točim gorivo“, priča za naš portal ova žena zmaj.
Pošto je gazda video da Ljiljana „zna s autobusima“, posavetovao ju je da polaže vožnju i ako joj se dopadne, da sedne za volan i vozi.
„Kada sam polagala za auto 1989. godine, instruktor mi je rekao da treba da polažem odmah i za kamion, međutim ja sam negodovala. Govorila sam: Ma, što će to meni, nema šanse da ću nekada voziti kamion. Međutim, pogrešila sam. Sela sam za volan i od tada ga nisam ispuštala iz ruku“.
Porodica negodovala
Ljiljana kaže da nije imala podršku porodice zbog odluke da vozi autobus. Nažalost, za žene se, ističe, uglavnom vezuje „ženski posao“.
„Meni je jako žao što vlada takvo mišljenje jer to nije tačno. Mi, žene, sposobne smo za sve. Moja majka je negodovala zbog mog posla jer je smatrala da će mi zbog sedenja stradati kičma. Što mi se i jeste desilo, ali verujem da je tako i onima koji non-stop sede za kompjuterom. Što se tiče muža, kod njega, kao i kod svih muškaraca uostalom, vlada muška sujeta: to nije za tebe. On misli da samo muškarci mogu sve, a žene ništa. Međutim, ja sam već bila u poslu kada smo se nas dvoje venčali, tako da nije mogao mnogo da se meša u moj izbor. Ovo mi nekako najbolje leži“, ističe naša sagovornica.
Dodaje da je provozala i supruga Dragana, te da se „nije mnogo bunio“.
„Šta da kaže? Sedi i ćuti, a ja vozim“, priča nam Ljilja.
Iako joj je radno vreme osam sati dnevno, Ljilja često ume da ostane na poslu i po ceo dan. A to nikako nije dobro jer je kući čekaju i muž i životinje koje gaje.
„To mi je najgore, kad zaglavim ceo dan na poslu, pa dođem kući i ne znam šta ću pre. Nema ručka, ni večere, treba nahraniti golubove, pa ostale životinje… Ali šta ćeš, ni na jednom poslu nije sjajno. Nisam baš zdovoljna ni platom, posebno što radim dva posla odjednom – i naplaćujem karte i vozim autobus. U Beogradu, recimo, nije tako. Vozači samo voze. Pritom, tamo imaju platu i do hiljadu evra. Teško je, zaista. Šta je danas 500 evra za život? Ništa“.
Njen radni dan počinje već u 04:15, kada se priprema za odlazak na posao.
„Moram da dođem pola sata ranije pošto prvo treba da pregledam autobus, pripremim nalog, pa tek onda krećem na liniju. Onda lagano kupim putnike. Uglavnom su to dobro poznata lica, đaci ili penzioneri“.
Ljiljana je autobusom obišla celu Zapadnu Srbiju, a iako je pune dve decenije za volanom, njena pojava i dan danas izaziva čuđenje.
„Vozila sam u Kragujevac, Kruševac, Sjenicu. Čude se još uvek, ali ne smeta mi. Ima, naravno, i negativnih komentara, većinom od muškaraca. Ali ne obraćam pažnju na to“.
Za kraj razgovora, Ljiljana poručuje da svaka žena treba da radi ono što želi i što misli da može, dok za kućne poslove uvek ima vremena.
„Sve se može kad se hoće. Stignem ja i da popijem kafu sa komšinicama i da spremim ručak i da operem stvari i prosterem veš… Ali nekad se i ne stigne. Bitno je da postoji razumevanje od strane porodice“, poručuje Ljiljana.nova.rs
