Bio jednom jedan Novak Đoković koji je želeo da ga publika voli gde god da igra. Slao je zagrljaje posle mečeva, imao je one poteze kada rukama pokazuje da šalje ljubav, taj Novak Đoković više ne postoji. Ovom novom je svejedno, to ga više ne zanima. Samo želi da zacementira status najboljeg i najuspešnijeg tenisera svih vremena. Želi da još jednim slojem dobro zalije i zabetonira sve što je uradio, bez želje da se ikome više dodvorava kao pre.
Štaviše, Novak Đoković više se ni ne ustručava u izjavama, jasan je i direktan u svojim namerama i planovima, njegovih 36 su “novih 26”, psihološki uništava protivnike, jednu generaciju velikana je već penzionisao.
Imao je izlive besa i vulgarne poruke za navijače na srpskom, ali, očigledno, nije ga briga. Nije prvi koji to radi na terenu, nije ni poslednji – štaviše, njegov idol Kobi Brajant je išao korak dalje i učio psovke na drugim jezicima kako bi protivnike dovodio do ludila na terenu.
Novak ne igra timski i kontaktni sport, za protivnike ima onog sa druge strane mreže, često navijače, a najčešće – sebe. Jer je on taj koji odlučuje kako će meč ići, kako će se voljni momenat kretati. Nestali su sa scene Federer i Nadal koji su ga motivisali “do neba”, “novu” generaciju Cicipasa, Tima, Medvedeva, Zvereva i ostalih iz vrha je ostavio sa prilično slabašnim ukupnim skorom Grend slemova, nisu se ni nove nade usrećile, samo je Karlos Alkaras dao Đokoviću mali trzaj i osećaj rađanja novog ozbiljnog rivalstva koje motiviše.
Dodatno “gorivo” Novaku bila je i očajnička želja svetskih medija da Karlos Alkaras bude baš taj koji će biti nova svetska zvezda, novi prototip momka koji će biti na naslovnicama i koji će dominirati svetskim tenisom. Kad nema najvećih, kad se treba motivisati protiv Grikspora, Runea, Rubljova i Dimitrova, Novak traži nove trikove. Zato i jedva čeka reakcije publike kojima se hrani, i na koje odgovara. Ponekad i neprimereno i vulgarno, što bi ranije pokušavao da obuzda, ali je jasno – više ne pati što ga ne vole.
Sada zapravo uživa u tome, uživa u onome što je uradio i što će tek uraditi. Neće se smiriti dok ne uguši bilo kakav pokušaj debate o GOAT statusu, a ta rasprava je već postala besmislena. Novak je apsolutni rekorder Grend slema, Mastersa, ima najveći balans titula na različitim podlogama, ima pred sobom još samo dve nedelje do jubilarne 400. sedmice na prestolu ATP liste. Ne može mrlju da baci to olimpijsko zlato koje nedostaje, a neće se smiriti dok i to ne osvoji.
– Video sam da je to otišlo poprilično viralno, da su ljudi pričali o tome. Svako ima pravo na svoje mišljenje i kako on tumači nekog drugog u tom kontekstu. To je sve što mogu da kažem. Rafa je veliki šampion, ja ga izuzetno cenim i poštujem kao šampiona, kao mog najvećeg rivala, kao čoveka i tenisera koji je u velikoj meri učestvovao u oblikovanju moje igre i mojih rezultata koje sam postigao. Nemam nameru ni u kom pogledu da razgovaram u negativnom kontekstu o njemu ili o Rodžeru Federeru, jer moje poštovanje nadjačava možda neka negativna mišljenja o njima. To je njegovo mišljenje, sa kojim ja, naravno, nisam saglasan. Imam svoje mišljenje, ali neću ga deliti jer ne želim da produbljujem tu temu. Za tim nema potrebe uopšte.
Novak Đoković
Pariz je potvrda jedne rutine i jedne nove istine – Novak Đoković više ne želi da ga volite.
sportal.blic.rs
