Šta se pokazalo kao nepremostiv problem?
Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je u Srbiji u 2022. godini razvedeno 9.813 brakova, odnosno za 0,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Otuda pitanje šta je glavni razlog zbog kog brakovi u Srbiji pucaju. O tome smo razgovarali sa diplomiranim psihologom Josifom Fidanovskim, koji je terapeut specijalizovan za partnerske odnose i seksualne disfunkcije, psihoseksualni terapeut, savetnik za bračne odnose.
Emocionalna nezrelost i prevelik egocentrizam
Za početak, Fidanovski priča šta je pokazala praksa – šta je najveći ubica braka kod parova u Srbiji.
„Ako izuzmemo brze promene koje se dešavaju u svetu sa tehnološkim napretkom i koji neosporno utiču na hroničnu napetost svih ljudi, brakovi u Srbiji (a i u svetu) najčešće se raspadaju zbog emocionalne nezrelosti, prevelikog egocentrizma i narcizma u odnosu, kao i zbog nefunkcionalne ljubavne predstave koju svaki pojedinac nosi sa sobom i pokušava da je zadovolji u braku. Takođe, savremena kultura podstiće brzinu, multitasking i visoko ceni intelekt, razmišljanje, da um gospodari, pa ljudi sve više gube kontakt sa sobom i svojim emocijama, postaju otupljeni i stalno su u prošlosti ili budućnosti. Nestrpljenje prati sve ove fenomene i gura osobu u dublji ponor.“
Otvaranje starih rana koje nas bole i peku
I zašto je taj problem nepremostiv, pa dođe do razvoda?
„Zato što se slabo radi na samom odnosu. Partner uvek trigeruje naše tamne strane koje, ako ih nismo dovoljno upoznali i integrisali, uvek će otvarati stare rane koje nas bole i peku. Partnerski odnos je enigma jer dvoje ljudi sa različitim svetovima pokušavaju da stvore jedan novi svet koji će im dovoljno značiti, koristiti i služiti za dalji razvoj. Međutim, ako imate osobu koja nije dovoljno spoznala sebe, nije emocionalno stabilna, navikla je na svoj komfor van veze/braka, seksualno je zavisna (sklona promiskuitetnim odnosima i prevarama), ne želi da se usklađuje, pa onda dođu i deca, jako je teško ići ka dubljem razumevanju u samom odnosu. Obično partneri previše očekuju od samog odnosa, da im partner pruži radost i ljubav koje sami nemaju, pa odatle kreće čitava zavrzlama. Svako prosjači ljubav i nedovoljno odraslo i odgovorno se ponaša u samom odnosu. Tu su i glavna tri fronta gde dolazi do dubljih konflikata: komunikacija, seks i finansije.“
Prvi znak – teškoća u organizovanju svakodnevice
Naš sagovornik otkriva i koji su prvi znaci tog problema koje možda mnogi ne prepoznaju.
„Prvi znaci su teškoće u usklađivanju i organizovanju svakodnevice, nedostatak svesnije pažnje prema partnerovim potrebama i otvoreni razgovor koji ide uz to (svako kaže šta mu leži na duši), pa gomila prepiranja i svađa koje proizilaze zbog toga, a onda emocionalna distanca i hladnoća koja na kraju usledi zbog hroničnog nerazumevanja. Takva postavka u braku poprilično iscrpi partnere i dovede ih do emocionalne zasićenosti, koja može rezultovati razvodom. Bitno je napomenuti da svađe nisu problem ukoliko partneri ne igraju prljavo. Međutim, neretko se dešavaju razna vređanja, nipodoštavanja druge osobe, primitivizam i vulgarnost, koji na kraju odvedu oba partnera u ćorsokak.“
Dok postoji mrvica ljubavi, postoji i nada
A do kog trenutka je rešenje moguće i šta je preduslov za to?
„Obično kažemo – dok postoji mrvica ljubavi, nada postoji. Međutim, dešava se ponekad da partneri ne znaju šta osećaju prema onom drugom (u većini odnosa jedan je taj koji je aktivniji agresor, a drugi je pasivno-agresivan), niti da li ima smisla ostajati u takvom odnosu posle svega jer nisu zadovoljene potrebe niti jednog niti drugog partnera. Ali ako postoji želja da se radi na sebi i odnosu i istraže dalje mogućnosti i perspektive, onda postoji šansa da se taj odnos revitalizuje. Problem je što ljudi suviše kasno zatraže pomoć, često kada su već i doneli odluku da se razvedu. Ako izdrže u psihoterapijskom procesu do kraja, gde i jedan i drugi rade prvenstveno na svom razvoju, onda su izgledi dobri jer će se tokom individualnog rasta i sazrevanja promeniti perspektiva, pa će biti lakše investirati se u partnerskom odnosu na drugačiji, mnogo mirniji, svesniji i sveobuhvatniji način.“
Jedan zajednički faktor za sve probleme
U svemu se izdvaja i pitanje koji generalno sve problemi muče parove u Srbiji.
„Puno je toga, ali problemi sa erekcijom i brzom ejakulacijom su najčešći. Uz to ide i manjak seksualne želje, problemi sa uzbuđenjem, postizanjem orgazma i bolni odnosi kod žena. U poslednje vreme seksualna zavisnost je jako aktuelna, a što se tiče ljubavnog dela, najčešća su preispitivanja oko izbora partnera, propuštenih prilika, samci koji imaju strah od bliskosti i intimnosti itd. Sve to je propraćeno raznim anksiozno-depresivnim epizodama.“
Na kraju, jedna stvar se pokazala kao zajednički imenitelj tih problema.
„Zajedničko kod svih partnerskih problema je nedostatak prave odgovornosti i samoljubavi, koji u samom odnosu stvara težnju da se okrivi partner, pa da se ovaj posle brani ili zatvara u sebe. Dobro je imati u glavi da niko nije kriv i da su svi odgovorni i da se bračna zajednica mora posmatrati kao tim ili organizacija, gde će konačni rezultat i uspeh, odnosno neuspeh podjednako zavisiti od svih.“
zadovoljna.nova.rs
