“Imam izbor da odaberem svoj put, da živim život žene kojoj je karcinom promenio kompletan život, ali je i svaki novi dan pokazatelj snage i ljudske dobrote”, započinje svoju ispovest Snežana Šojić iz Sremske Mitrovice do nedavno zaposlena, a sada na bolovanju dok čeka penziju zbog svoje bolesti.
Ova hrabra žena je pokrenula otvaranje kancelarije u Sremskoj Mitrovici, Udruženja za podršku ženama obolelim i lečenim od zloćudnog raka dojke “Žena uz ženu”.
Osnivač ovog udruženja je Ana Dornik iz Beograda, koja je preživela karcinom dojke i sama je osnovala udruženje “Žena uz ženu” i sada se po gradovima šire lokalne kancelarije, a svaki grad će imati svoju zaduženu osobu, tu će se održavati paneli, dovodiće se radiolozi i lekari koji mogu da pomognu ženama koje se bore sa karcinomom.
“Kako da kažem ćerki, majci?”
Snežana je oduvek bila svesna rizika bolesti, redovno je išla na kontrole. Ipak, krajem 2022. godine dobija dijagnozu.
– U tom trenutku sam se ukočila, obamrla sam. Sedela sam i gledala u daljinu. Kako da kažem ćerki? Kako da saopštim majci? – kaže Snežana i dodaje da se i njena majka bori sa karcinomom a da njena ćerka ima samo 10 godina.
Snežana hrabro deli svoju priču o suočavanju s karcinomom dojke u četvrtom stadijumu. Njena priča, uprkos teškoj dijagnozi, postaje inspiracija za mnoge i nosi važnu poruku o hrabrosti i podršci.
– Život je važan, to ne smemo nikada zaboraviti. Imaš izbor da odabereš svoj put, da živiš život žene kojoj je karcinom promenio kompletan život, ali svaki novi dan je pokazatelj sopstvene snage i ljudske dobrote – kaže Snežana.
Kako dodaje, u Srbiji oko 4.500 žena godišnje oboli od karcinoma dojke, od toga 1.800 premine. Samo iz njenog okruženja je preminulo pet, šest žena. Zato je svedok da je potrebno više resursa i podrške kako bi se pomoglo ženama koje prolaze kroz ovu borbu.
– Saznala sam krajem novembra prošle godine, iako sam nešto osećala mnogo ranije. Gde god sam otišla, govorili su mi da su to verovatno ciste. Međutim, moja majka se razbolela od karcinoma pankreasa, i to me podstaklo da proverim svoje simptome. CT skener je pokazao da imam promene na kičmi, što je označilo četvrti stadijum karcinoma, terminalni. To znači da izlečenja nema, ali se borim biološkom terapijom – hrabro izgovara Snežana.
Želi da podeli svoje iskustvo kako bi pomogla drugim ženama koje prolaze kroz istu borbu. Kroz lokalnu kancelariju udruženja “Žena uz ženu”, ona će biti tu za žene iz svoje zajednice.
“Nada se rađa i gubi”
Snežana ističe da su razumevanje porodice i prijatelja, kao i psihičko stanje, ključni za sve žene koje se suočavaju sa karcinomom dojke.
– Nadu gubim, ali sam optimistična 90 odsto vremena. Psiha je to što te koleba. Razumevanje porodice je nešto što je najbitnije, kao i prijatelja. Psihičko stanje je pitanje, da li će se čovek izboriti. Samo saznanje je najteže, a pitanje je da li ću ja reagovati na terapiju dok mi karcinom ne napadne meka tkiva, pluća i tako dalje. Samo saznanje da nema dalje od toga je zastrašujuće, smrt je veoma neizvesna. Može biti u roku od mesec dana, možda godinu dana. Psihički delujem jaka, i verujem da sam jaka. Biću tu dokle god mogu da pomognem drugim ženama, da vide kako se može nositi sa četvrtim stadijumom.
Strašan je i treći stadijum, ali žene treba da budu jake zbog porodice, dece i samih sebe. Ja sam radila prevenciju, ali izgleda da je moj karcinom jako brzo delovao. Moj savet je da se na preglede ide dva puta godišnje, jer propusti se dešavaju. Kako sam često u Sremskoj Kamenici, viđam devojke od 18 godina sa malignim karcinomom dojke. Nisu rađale, pa su morali da otklone jajnike, ostavši bez mogućnosti da rađaju. Prevenciju treba početi već sa 15-16 godina. Ova bolest nije šala, a prevencijom možemo da se spasimo. Ja sam svesna situacije u kojoj sam i ne mislim negativno. Svi ćemo jednog dana umreti, ali ja iz ove kože ne mogu da izađem. Mogu da legnem u krevet i plačem. Razvedena sam i samohrana majka, a moje dete već pati ovako. Želim da se prepustim, i da bude onako kako je Bog namenio – priča u dahu Snežana svoju priču o životu sa karcinomom.
Mnogi roditelji se bore s izazovom kako iskreno razgovarati sa svojom decom kada se suoče s teškim bolestima. Kako preneti istinu, a istovremeno pružiti sigurnost i podršku svom detetu… Snežana je rešila da 10-godišnjoj ćerki kaže istinu.
– Detetu sam rekla istinu, to je važno kada je dete tog uzrasta. Ako postoji mogućnost da se to sakrije, to je u redu, ali ako ne, prosto treba reći – smatra ona.
Osim suočavanja s bolešću, Snežana takođe mora da balansira svoj svakodnevni život, brigu o ćerki i kontakt s bivšim suprugom. Situacija ih je, i pored razvoda, približila, pokazujući važnost podrške porodice i prijatelja.
Svest kod žena je ravna nuli
– Biću tu za sve žene, jednostavno svest kod žena je ravna nuli, kada se sazna kao u mom slučaju može biti fatalno. Svojim iskustvom želim da pomognem ženama koje prolaze kroz iste izazove kao ja. Biću tu za sve žene, da se češće dovodi karavan, da se žene proveravaju. Ne treba ljude sputavati da idu kod lekara. Nadam se da ću pružiti podršku ženama u Sremu i pomoći im da se izbore sa ovom teškom bolešću – poručuje Snežana.
U borbi sa karcinomom dojke, Snežana Šojić pronalazi snagu i hrabrost da se suprotstavi stigmatizaciji ove teške bolesti i postane glas nade za mnoge žene u istoj situaciji. Ispovest ove hrabre žene, koja se suočava sa karcinomom dojke u četvrtom stadijumu, deli važnu poruku – neka ova tema ne bude tabu.
(Dijana Šćekić/Ozon media)
