Ispovijest radnika Elene Karić: Ona je snob, jeza me prođe kad pomislim na nju! Plašili smo je se, odbijala nam je od plate i do 30 posto
Elena Karaman, osim što se bavi prodajom i izradom stilskog namještaja, donedavno je držala ugostiteljski objekat u centru Beograda. Ekipa Kurira stupila je u kontakt s Milošem Filipovićem, koji je svojevremeno bio konobar u njenom restoranu.
On tvrdi da nema lijepa iskustva tokom saradnje s bivšom ženom Jugoslava Karića, kaže da ga i danas prođe jeza kada samo pomisli na nju.
-Ona je veliki snob, maltretira radnike. Dani koji sam proveo radeći kod nje su kao rudarski dani – kaže na početku razgovora Filipović i nastavlja:
-S tom ženom nije bilo normalno raditi. Svi mi koji smo izdržali definitivno smo ljudi koji mogu svašta da istrpe.
-Kod nje sam radio nešto više od godinu dana. Tada nije bilo kao sada naći posao u ugostiteljstvu, nego tu si, gdje si, srećan si što imaš platu.
-E sad… Kod Elene je to malo drugačije. Za sve vrijeme koje sam radio kod nje nijednom nisam dobio cijelu platu.
-Ona nam je odbijala po 20 do 30 odsto svakog mjeseca. Stalno nam je prebacivala da smo prijavljeni i da treba da budemo srećni zbog toga.
Miloš kaže da je tada osjećao strah jer je Elena stalno vikala na svoje zaposlene.
-Njena dreka i ponižavanje nas kao radnika bili su nevjerovatni. Nije birala riječi.
-Mi smo se nje toliko plašili da se, kad se ona pojavi, od straha i stresa totalno pogubimo. U tim situacijama smo znali da napravimo neku grešku.
-Znaš kad ti nije prijatno u takvoj situaciji. A Elena samo čeka. Ona dođe i samo gledamo ko će prvi u kancelariju kod nje. A onda nam tamo jasno stavlja do znanja da smo mi njeni radnici, a ona naša gazdarica.
-Koliko god smo se trudili da sve radimo kako treba, ona je uvijek našla nešto zbog čega bi nas vrijeđala i napadala.
-Sjećam se neke palme, znate već, ona i njene biljke. E, ta palma je bila pored njene kancelarije.
-Jednom je došla, inače je imala običaj da gura prste u zemlju da vidi koliko je vlažna, tad je po njenoj procjeni zemlja bila suha. Odmah je koleginici smakla 20 odsto od plate i nastao je haos – prisjeća se Miloš i dodaje:
-Vikala je, bilo je užasno. Koleginica je iz kancelarije izašla uplakana. Bila je izbezumljena. Kod nje, za osam sati rada, mogli smo da sjednemo samo kad jedemo i to na neke gajbe u magacinu.
-Kamere su radile 24 sata i, kada nije u lokalu, onda nas pozove i kaže: “Ne vidim da svi stojite, sigurno ste se zavalili negdje”.
-Slobodni dani su bili jednom mjesečno. Plašili smo je se, svi smo bili mladi. Ne daj bože da dođete s nedovoljno dobro opeglanom košuljom, smakne 20 odsto ko ništa uz rečenicu: “Nije ti ovo pijaca, ovo je lokal u centru Beograda”.
-E tako vam prođe cijela godina, trpite maltretiranje i slušate vrijeđanje i onda kad dođe Nova godina, Elena dođe s parfemom od 50 mililitara i da nam kao poklon za praznik. Iskustvo kog izbjegavam da se sjećam, a kad se sjetim, prođe me jeza – ispričao je Miloš.
Kurir
