“Moli se onaj ko ga pronađe da ga preda policiji, da mu se nađe otac”, pisalo je na cedulji
Ovo je jedna od onih priča koju zovemo čudnim ljudskim sudbinama. Ovakve priče samo život može da izrežira, pa iako je od nje prošlo toliko godina, uvek je dobro prisetiti se. Te ratne 1993. godine 18-mesečno dete napušteno i ostavljeno u ruševinama razorenog Sarajeva, prst sudbine ne samo da je vratio u život, već ga je i potpuno promenio, navodi Hayat.ba.
Ivanka Šućur stanovala je u sarajevskom naselju Hrasnica. Muž joj je poginuo na Igmanu braneći Sarajevo. Ostala je sa troje dece i kako to samo majka ume, borila se na sve načine da preživi ratnu golgotu. I danas sve do kraja života, kako sama kaže, pamtiće 16. oktobar 1993. godine. I taj kao i većina sarajevskih ratnih dana počeo je isto. Valjalo je ići po vodu, a do tog izvora života trebalo je malo dalje potegnuti i prepešačiti.
Ivanka se prisetila tog trenutka kada je našla dete u napuštenoj prostoriji.
– Pet metara od njega pala je granata i on je pao pored. Ja sam naišla tu. Dete se deralo. Mislila sam da je možda zalutalo. Ali kada sam došla kući videla sam cedulju. Cedulja je bila oko njega svezana zavojem. Međutim, ja sam odmah tu cedulju odnela u krim službu i danas stoji tu, u krim službi na Ilidži. Sutra dan je došla socijalna radnica Gordana Kadić i donela mu paketić. Napravila je neki ugovor da dete ostane tu. I dan danas je tu kod mene. Ne razlikujem ga od svoje dece, niti sam ga ikad razlikovala – kazala je Ivanka.
Sudbina je čudna stvar. Ispričala je kako je nešto vuklo da izađe napolje.
Majka umrla, a otac pobegao
– Jednostavno sam uletela u kuću i nešto me vuklo napolje. Ta granata je pala od njega jedno 5-6 metara, a kada sam ga donela kući sin je otišao i dali su mu litar mleka isto veče. Onda je komšiluk doneo i malo haljinica, tako smo ga presvukli. Pre nego što sam našla cedulju, sin i ja smo ga nosili od zgrade do zgrade da vidimo da možda nije nečiji. Niko se nije javio, tako smo ga odneli u policiju – prisetila se Ivanka.
– Pet metara od njega pala je granata i on je pao pored. Ja sam naišla tu. Dete se deralo. Mislila sam da je možda zalutalo. Ali kada sam došla kući videla sam cedulju. Cedulja je bila oko njega svezana zavojem. Međutim, ja sam odmah tu cedulju odnela u krim službu i danas stoji tu, u krim službi na Ilidži. Sutra dan je došla socijalna radnica Gordana Kadić i donela mu paketić. Napravila je neki ugovor da dete ostane tu. I dan danas je tu kod mene. Ne razlikujem ga od svoje dece, niti sam ga ikad razlikovala – kazala je Ivanka.
Posle toga je Ivanka saznala zašto je ostavljen i kako se zove.
– “Majka mu je umrla, a otac pobegao. Moli se onaj ko ga pronađe da ga preda policiji, da mu se nađe otac” – to je pisalo na cedulji. Na drugom listu je pisalo njegovo ime i prezime i kada je rođen – 9. januara 1992. godine u Čapljini – rekla je Ivanka.
Ivankinu ćerku zvao “mama”
Troje Ivankine dece zavolelo je novog člana porodice već istog dana, a i on njih. Ivanka kaže da joj je sin rekao da dete ostane sa njima, a Elvis kada je video njenu ćerku nazvao je mama.
Elvis Salkanović je danas sretan mladić u novoj porodici. Šta mu se desilo saznao je kada je imao osam godina.
– Rekli su mi da sam ostao bez roditelja, da su me našli u ratu. Majka je sedmično davala svoju krv kako bi mogla uzeti mleko za mene. Moja prava majka je nakon 94. godine dolazila da me uzme, ali socijalni radnici nisu dali, te sam ostao kod svoje majke. Kada je pala granata nisam pričao pet godina – kazao je Elvis.
Ivanka je preminula 2016. godine.
(Telegraf.rs)
