Mešanje latinice sa ćirilicom, zaboravljena tablica množenja i deljenja, slabo razlikovanje žive od nežive prirode, samo su neka od problema na koja su učitelji naišli tokom pregledavanja inicijalnih testova, a koje su đaci u školama u Srbiji polagali prošle nedelje. Stariji osnovci, pak, zaboravili su šta je ćelija, a već treba da uče tkiva. Nastavnici su saglasni da su rezultati testova, na kojima se proveravaju sva do sada usvojena znanja, ove godine znatno lošiji od prethodnih, te da su, nažalost, više pokazali neznanje, nego znanje.
Prošlo je već četiri nedelje otka dje počela nova školska godina. Prve dve nedelje bile su tematske, dok su prošle đaci radili inicijalne testove, odnosno imali su proveru znanja iz prethodnih godina.
Inicijalni testovi služe da učitelji i nastavnici naprave presek znanja učenika, odnosno da vide koliko znaju iz gradiva od prošle godine. Ne ocenjuju se, ali se boduju, tako da svaki đak, otprilike, prema broju osvojenih poena, može da pretpostavi koju bi ocenu dobio.
Prvi utisci su, prema rečima naših sagovornika, jako loši.
Direktorka Osnovne škole Svetozar Marković Ivana Orolicki kaže za Nova.rs da su deca ove godine pokazala slabija postignuća.
„Dobila sam informacije od mojih kolega učitelja da su deca znatno slabija ove godine. To su, inače, deca koja su u doba korone slušala nastavu kod kuće, dakle radili su u izmenjenim uslovima, pa se nekako zaboravilo. Učitelji su mi rekli da su iznenađeni, ali da su svesni da su deca zaboravljala, te da će morati dobro da obnove i ponove gradivo, pre nego što krenu sa učenjem novog. Inicijalni testovi su dobra stvar jer pokazuju realno stanje stvari, prosto da nastavnici znaju odakle da krenu“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da su vrste reči u srpskog jeziku predstavljale veliki problem osnovcima.
„Nastavnica srpskog jezika kaže da deca nisu znala da prepoznaju vrste reči i da sada sa njima mora da ponavi prethodno, već naučeno gradivo. Možda su loši testovi i zbog načina provere. Recimo, mlađi razredi su navikli da popunjavaju radne listove, a kada treba sami da napišu, onda to ide malo teže. Svakako, ovi testovi su učiteljima i nastavnicima povratna informacija da ne mogu da krenu napred, dok ne obnove staro gradivo“, objašnjava direktorka ove škole.
Nastavnica biologije: Neznanje na videlo
Nastavnica biologije Snežana Romandić u razgovoru za Nova.rs ističe da su deca, nažalost, inicijalnim testovima pokazala neznanje.
„Svake godine dobijamo sve slabije i slabije rezultate. Motivacija dece da rade inicijalne testove je sve slabija jer kada nema ocene, nema ni motivacije. S obzirom da je od perioda korone pa na ovamo, znanje dece sve lošije i lošije, nama ovi testovi više pokazuju neznanje nego znanje. Testove rade svi, čak i petaci. Ja ih dajem petom razredu prosto da vidim da li znaju da ralikuju živo i neživo, zatim delove biljke i tako dalje. Inicijalni i služe nastavniku da zna odakle da krene sa gradivom i sa čim raspolaže“, ističe naša sagovornica.
Nastavnica Snežana navodi da su loši rezultati na inicijalnim testovima realnost u skoro svakoj školi, pa čak i u srednjim.
„Veliki je procenat onih koji postižu slabije rezultate na inicijalnim testovima, ide i preko 50 odsto, nevezano za razrede. Verujem da je takva priča gotovo u svim školama. Čujem od kolega iz gimnazija i srednjih škola da su rezultati inicijalnih testova svake generacije sve lošiji i lošiji. Nekako ne mogu da povezuju i da memorišu informacije koje su im potrebne. Oni misle da ono što su radili u petom razredu, ostaje u petom i ne ide dalje, ne treba im to A zapravo, kako ja da predajem tkivo, ako oni ne znaju šta je ćelija? Da pojasnim: ćelija gradi tkivo. Dakle, nema logičkog povezivanja, to je problem kod dece već duže vreme i slaba motivacija. Vrlo brzo izgube koncentraciju. Ako ima više od deset pitanja, oni su već na petom odustali, posebno ako nema ocena“, zaključuje naša sagovornica.
Najlošije znanje iz srpskog jezika
Učiteljica Milica Jokić iz jedne beogradske Osnovne škole kaže za naš portal da je ove godine svojim đacima dala inicijalne testove samo iz srpskog jezika i matematike, dok je provera znanja iz prirode i društva izostala.
„Nisam želela mnogo da ih opterećujem, posebno kada sam videla da su i srpski i matematiku uradili katastrofalno. Srpski je bio posebno loš. Latinica – potpuno zaboravljena. Kao da je uopšte nisu učili u drugom razredu. Tako da moramo da krenemo ponovo sa latinicom, da bismo se pomerili sa mrtve tačke. Nažalost, deca nisu nešto potrešena. Zaprvao, ni ne treba da budu, ali mi deluje da nisu ozbiljno shvatili test, valjda zato što nisu ocenjeni“, objašnjava nam učiteljica.
Kakva je situacija u novosadskim osnovnim školama, za „Blic“ je govorio Petar Narančić, direktor Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ i predsednik aktiva direktora novosadskih osnovnih škola.
„Prošla školska godina završila se na strašan način i plašili smo se kako će to uticati na učenike zato što su zaista bili opterećeni tom situacijom. Na sreću, utvrdili smo da kod učenika nema velikih odstupanja u znanju pokazanom na inicijalnim testovima u odnosu na prošlu godinu. Možemo reći da novosadske škole drže neki svoj zavidan nivo čime smo veoma zadovoljni i ubuduće ćemo se truditi da zadržimo tu reputaciju“, poručuje Narančić.
Učenici tvrde da su im i ove godine najviše problema zadali zadaci iz gramatike, kako na predmetu maternji jezik, tako i na testovima iz stranih jezika.
Ništa manje nisu se mučili ni sa zadacima iz matematike jer su određene računske operacije „površno prešli“ krajem protekle školske godine zbog ranijeg završetka nastave tako da je to jasan signal nastavnicima i učenicima na šta treba da obrate pažnju ove školske godine.
Esejska pitanja
Profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo i profesor Visoke škole za vaspitače Goran Vilotijević govorili su u Novom danu na N1 televiziji o rezultatima inicijalnog testa, o tome znaju li deca da uče, ali i pokušali da odgovore na pitanje – da li je učenje za ocenu dovoljno?
Pištalo kaže da je generalno problem sa inicijalnim testovima „način na koji se vrši proveravanje toga“.
„Ja sam našao sistem da ljudima postavljam pitanja esejskog tipa, otvorenije, da bih ja mogao da procenim šta znaju o tome. Nikad ne dajem tačan podatak, nego na primer neko sintetičko pitanje gde on ne mora tačno da zna konkretne podatke da bi odgovorio na pitanje tačno, da vidim način na koji promišlja“, kaže on.
Prema njegovim rečima, to implicira da bi možda bolje bilo da se to standardizuje.
„Možda bi bilo bolje rešenje kada bi neko nezavisno telo ili osoba pravila ujednačen test za sve gimnazijalce. U ovom konkretnom slučaju sam zadovoljan. Kod društvenih nauka je nemoguće tačno u bod reći, ne možemo praviti matematiku. Moga bih da kažem, moji učenici su postigli to i to. Ja sam zadovoljan, ja radim sa gimnazijalcima, imam i odeljenje koje je sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju, ima tamo i ljudi koji su uradili nezadovoljavajuće, koji ne bi dobili pozitivnu ocenu da je to bio test“, kaže.
Vilotijević objašnjava da je inicijalni test povratna informacija za nastavnika da vidi šta su njegovi đaci zapamtili, a šta nisu.
„Refleksija, da vidimo koliko smo uradili dobro, koliko nešto nismo. Ako je loše odrađen, to je poraz i za nastavnika, a i đaci nisu naučili. Ne možemo da kažemo da je to sve zbog korone, ili jednog ili drugog razloga. Zašto upalimo svetlo u sobi – i tu ćemo pronaći više razloga, a sad koliko ima razloga za neuspeh učenika. Ti razlozi nisu nešto što se pojavilo juče. Ja sam pogledao malo, isti tekst je izlazio prethodnih par godina, ponavlja se tekst, menjaju se akteri“, navodi Vilotijević.
nova.rs
