Košarkaši Srbije su u ponedeljak kasno uveče sleteli u Beograd gde su potom izašli pred okupljeni narod na aerodromu. Iz Manile su se u domovinu vratili teži za svetsko srebro.
00.32 – Kapiten Srbije Bogdan Bogdanović se prvi obratio svima, a onda za njim i Filip Petrušev.
00.30 – Košarkaši Srbije su otišli. Ostali su samo Bogdanović, Marinković, Petrušev i Milutinov, a neko od njih će se i obratiti prisutnim novinarima.
00.29 – Poslednji je izašao selektor Svetislav Pešić, koji je takođe pozdravljen velikim aplauzom, ali i skandiranjem okupljenih – “svi za jednog, jedan za svi”.
00.26 – Izašli su i košarkaši Srbije! Prvi se pojavio Bogdan Bogdanović, a za njim i ostali. Prisutni su odmah počeli sa skandiranjem “šampioni” i gromoglasnim aplauzom.
00.23 – Velikim aplauzom dočekan je srpski basketaš Strahinja Stojačić, koji je gledao finale Svetskog prvenstva u Manili, a samo par dana ranije je sa 3×3 timom Srbije postao prvak Starog kontinenta.
00.12 – Putnici su polako, nakon što su pokupili prtljag, počeli da pristižu na dolazni terminal, a među prvima se pojavio rođeni brat Alekse Avramovića.
00.10 – Sve je spremno, samo se košarkaši čekaju i dalje! Veliki broj ljudi i dalje mirno čeka kako bi pozdravio naše heroje, a svi putnici koji su bili na letu Manila-Beograd i dalje čekaju da pokupe svoj prtljag.
23.50 – Najupečatljivija priča sa puta Manila – Beograd:
23.41 – Košarkaši Srbije su sleteli u Beograd!
23.17 – Srpski košarkaši uskoro sleću u Beograd, preko 2.500 ljudi prati njihov let na specijalizovanom sajtu “Flight radar” na kom je isti najgledaniji.
22.00 – Građani se okupljaju na aerodromu, za nešto manje od dva sata bi avion trebalo da sleti pa ne čudi što je tek nekoliko desetina ljudi na mestu dočeka.
20.26 – U ovom momentu kretanje aviona “Mihajlo Pupin” prati 508 ljudi.
20.00 – Prema informacijama na specijalizovanom sajtu za praćenje letova “Flight radar” avion “Mihajlo Pupin” u kojoj je košarkaška reprezentacija Srbije bi u Beograd trebalo da sleti oko 23.30 što je sat vremena kasnije u odnosu na prethodno najavljenih 22.30.
Naši srebrni momci krenuli su iz Manile za Beograd, a sa njima je u avionu i Boriša Simanić koji je zbog nezgodnog udarca na utakmici sa Južnim Sudanom morao da se podvrgne operaciji u kojoj mu je odstranjen bubreg.
🔜🇷🇸#FIBAWC | #WinForSrbija 🥈 pic.twitter.com/Ntx5elcqqg
— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) September 11, 2023
Pilot aviona Er Srbije “Mihajlo Pupin” obratio se putnicima pozdravivši heroja – Borišu Simanića. U tom momentu svi putnici su počeli da aplaudiraju
Nakon pozdrava i aplauza za Borišu, pilot je čestitao momcima srebro na Mundobasketu i poručio da su oni inspiracija za sve u Srbiji.
Naši šampioni trebalo bi da slete Beograd večeras oko 22 sata i 30 minuta.
Nikola Jović dobio poklon od novinara
Teško je poraz u finalu od Nemačke pao srpskim košarkašima. U prenosu smo mogli da vidimo najmlađeg među “orlovima” Nikolu Jovića kako lije suze.
Suze najmlađeg ćemo pamtiti još dugo, ali ne zato što je trebalo da se proliju, već zato što je njima pokazao ljubav prema nacionalnom dresu.
Ipak, osim tih njegovih suza pamtićemo i jednu legendarnu situaciju.
On je u tunelu nakon meča sa Kanadom oponašao Bruksov imaginarni “sparing”, što je predstavljalo njegov ritual kada bi Kanada dolazila do pobede na ovom Mundobasketu.
A sada je od srpksih novinara u avionu dobio i poklon – bokserske rukavice. Da se spremi za novu NBA sezonu i Bruksa, red je.
Njegova reakcija je sve oduševila. Bio je potpuno iznenađen i samo je upitao: “Je li ovo moguće?”.
Piše: Tanja Ćulafić
Gde ste videli košarkaše Srbije pred početak ovogodišnjeg Mundobasketa? Na pobedničkom postolju sigurno niste, a oni su ipak tu. I zato, hajde da im se poklonimo zbog svega što su uradili i da se podsetimo zašto ovo srebro na njihovim grudima sija kao zlato.
Lako je bilo kada su isprašili Litvance i Kanađane da pričamo o njima, da ih kujemo u zvezde i da se kunemo kako smo baš mi bili oni malobrojni koji su verovali u njih kada su kretali u Manilu. Nemojte da se lažemo, nismo, većina nije. U njih je kada su se spremali za Svetsko prvenstvo i kada su počeli da igraju prve utakmice verovalo možda jedan posto ljudi i to je činjenica, a gledajte dokle su stigli.
Iznenadili su nas, obradovali su nas, osvetlali su nam obraz i zato ovo što su uradili nikako, ali nikako ne može da se smatra neuspehom. U ljudskoj je prirodi da kad vidi da može nešto poželi još više, poželi da bude najbolji, to su hteli oni, to smo hteli i mi, ali to apsolutno ne umanjuje ovo što su uradili i zbog toga niko nema ni razloga ni parava da očajava.
Nije namera ovog teksta da se u njemu lažno tešimo, izgovaramo floskule, već da iznesemo činjenice, a jedna od njih je su nadmašili sebe i da su uradili sjajan posao.
Bilo bi bolje da je zlato, naravno, ali mormo da budemo svesni da su vicešampioni sveta, kao i okolnosti pod kojima su to postali.
Na samom startu su ostali bez sigrača, pa su ih, osim košarkaških, morile i druge mnogo važnije brige. Nije bilo lako da u tim okolnostima igraju, a oni su ipak smogli snage, i to kako su igrali.
U finalu su ostali bez Ognjena Dobrića, koji se povredio na početku meča, pa su desetkovani morali na Nemce, a sve do tog meča su uradili perfektno. Pa i u njemu su dali sve od sebe.
Osim toga što su ostvarili boji rezultat nego što je iko mislio da mogu, reprezentativci Srbije su, pre svega, ostvarili primarni cilj – plasirali su se na Olimpijske igre.
Oni su uradili oba.
Dakle, u životu je najvažnije da ne izneverimo sebe, a oni to nisu uradili, šta više. Pored toga što nisu izneverili sebe, nisu ni nas.
Igrali su sjajno, činili nas ponosnima i obezbedili da se o srpskoj košarci priča sledeće godine u Parizu, na najvažnijem sportskom događaju na svetu.
Ovo je za njih tek početak!
sportal.blic.rs
