Posle iznenadne smrti oca , teret vođenja porodice i brigu o domaćinstvu porodice Mlienković uglavnom je pao na starijeg brata Vojkana, inače odličnog studenta Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, kao i mlađeg Nemanju.
Uz svakodnevnu borbu za boljim životom oni iskazuju i jasnu želju da ostanu na Kosovu i Metohiji.
– Dosta je teško da se čovek navikne. Otac je bio stub porodice i zarađivao. Brat i ja pokušavamo da radimo na zemlji, ne u toj meri jer imamo obaveze u školi i na fakultetu – priča Vojkan Milenković.
– Voleo bih da završim treću godinu u roku i zaposlim se ovde kao lekar – dodaj Vojkan.
– Mnoge stvari su se promenile od očeve smrti. Najveću podršku daje mi brat, koji je preuzeo očevu ulogu – kaže Nemanja Milenković.
Baka Milica je ponosna na svoje unuke.
Kurir.rs
