“Bojim se da danas ima sve više takve dece, samo što nemaju pištolje,” kaže dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru i autora NTC programa za celoviti razvoj deteta.
On je u specijalnoj emisiji autorke i voditeljke Bebe Dragić, “Porodica: uzrok ili posledica” zajedno sa dr Oliverom M. Ćirković, specijalistom pedijatrije, psihoterapeut i roditelj deteta iz škole “Vladislav Ribnikar” i dr ocem-đakonom Aleksandrom Milojkovim, doktorom teologije, đakonom pri Vaznesenjskom hramu i veroučiteljem u Zemunskoj gimnaziji pokušao da odgovori na pitanja o ulozi porodice u savremenom društvu.
Nakon dve velike tragedije koje su u dva dana pogodile Srbiju, gde je u masakru u beogradskoj školi “Vladislav Ribnikar” tinejdžer K K usmrtio osmoro učenika i čuvara škole, a ranio osmoro, a samo dan kasnije Uroš Blažić iz vatrenog oružja, nasumično ubio osmoro mladih i trinaestoro teško ranio, svi se pitaju gde smo pogrešili kao društvo i da li je porodica uzrok ili posledica problema.
“Blokirala sam ulicu i dala policiji ključ”
Kao da je nešto predosetila tog jutra, dr Olivera Ćirković je svojoj ćerki, koja je učenica te škole, dala drugačije instrukcije.
– Često sebe pitam da li zaista ovako nešto bilo neophodno da se desi da bismo mi počeli da učimo, mi roditelji prvo. Bilo me je sramota zbog onog što sam rekla tog jutra, nameravala sam da joj se izvinim. Rekla sam joj da ide pravo pred učionicu i da ne šeta hodnicima – priseća se dr Olivera M. Ćirković.
Kada je čula za tragediju, znala je da ima zadatak da se vrati pred školu.
– U tom strahu ja sam blokirala deo Njegoševe, ja sam izašla i rekla policiji, evo vam ključ, meni je dete u školi, radite sa autom šta hoćete. Čovek mi je rekao, auto ne sme niko da vam dira, samo idite. Sve je bilo organizovano, kada smo odlazili sve je bilo kao u zoni sumraka. Po broju vozila Hitne pomoći znala sam da nešto nije dobro – kaže dr Ćirković.
Otac-đakon dr Aleksandar Milojkov kaže da je kroz razgovor sa učenicima Zemunske gimnazije u kojoj radi, shvatio da su deca zbunjena i uplašena.
– Na trenutke su zanemeli, obavljali smo razgovore sa njima, još ćemo da pričamo. Ovo je prvi put da se tako nešto dešava u Srbiji. Da to uradi dete. Čak ni u regionu nismo navikli na to. Bili smo zbunjeni i uplašeni, dosta nas nije svesno šta se dogodilo – otac-đakon Aleksandar Milojkov.
Doktor Ranko Rajović ističe da, iako je najveća odgovornost na roditeljima, uz njih ide i okruženje.
– Naša deca provode po četiri, pet sati na telefonu i to je njihovo okruženje. Neverovatno je koje teme obrađuju deca od devet ili deset godina. Nekada je bilo kakav je roditelj, takvo je dete, jer su deca živela uz njih. Sada ne znamo gde su oni. Viđali smo da su telefoni dece aktivni od tri do jedan ujutru, kada roditelji spavaju. Ako se okruženje brzo menja, mi moramo da reagujemo još brže – kaže dr Rajković.
Informacije su danas postale toliko obimne da dečiji mozak ne stiže da ih obradi, ističe dr Rajović.
– Mozak nema taj kapacitet i jako je važno šta dete gleda i radi. Kod agresivnih video igrica mozak to doživi kao da je stvarno. Vremenom, mozak otupi osećaje i dete ostaje bez empatije – kaže dr Rajović.
On je istakao da je upravo velika količina vršnjačkog nasilja posledica odsustva empatije.
Bojim se da stiže jedna nova potpuno nova generacija gde i psihijtrija i psihologija moraju da se uključe više. Svi treba preventivno da deluju, od porodice, preko vrtića i škole… – kaže dr Ranko Rajović.
Najvažnije je da se dete oseća prihvaćeno
Kako je istakla dr Olivera M. Ćirković u porodici 21. veka najvažnije je da osnova bude dobrota i ljubav. Ipak, da bi se to dostiglo postoje prereke. Prema njenim rečima, to su prinuda, pozitivno uslovljavanje, verbalizam, deca uče na pogrešnim imitirajući pogrešna ponašanja i prezaštićenost.
– Detetu je važno da ono pre svega bude prihvaćeno. Roditelji treba da zastanu. Ja uđem kao pedijatar u kućnu posetu i vidim da dete mogu da smire samo uz telefon. Tako se i hrane, sve se svelo na to koliko je vitamina uzeo, da li sme ovo ili ono… Deca su deca i njima treba dozvoliti da izgrade svoj identitet – dr kaže Ćirković.
Na pitanje autorke i voditeljke emisije Bebe Dragić, da li je porodica i dalje temelj našeg društva, Aleksandar Milojkov kaže da se danas sve više čuju oni koji individualnost ističu u prvi plan.
– Koliko sam ja čitao, porodica je i dalje definisana kao osnovna ćelija društva. Čitao sam, ali sam i čuo mišljenje među sociolozima koji se zalažu da je individua temelj društva. Individua znači ono što je nedeljivo. Da li je individua samoživo biće, koje prvo jeste, pa se tek onda odnosi ili je ljudsko biće ličnost? Ličnost nije isto što individua, mada se oni u psihologiji izjednačavaju. Mi bivamo to što jesmo u odnosu tek. Odnos nam daje identitet i nema odnosa bez identiteta. Mi smo izgradili jedan sistem vrednosti, gde smo tu jednu samoživu jedinku stavili kao jedan nukleus bića kao takvog, a odnose koji su suštinski stavili smo na sekundatni nivo i tu je problem – veroučitelj, otac-đakon dr Aleksandar Milojkov.
“Roditelji preambiciozni, deca razmažena”
Dr Ranko Rajović kaže da je veliki problem u porodici danas ambicioznost roditelja i deca koja su razmažena.
– Imamo sve više preambicioznih roditelja koje dete vode na razne aktivnosti. Dete nema vreme za sebe. Mozak je specifičan, ako vodimo dete na jednu, drugu, treću aktivnost, petu, neka posledica će biti. Deca vide da roditelj previše očekuje i trude se da to ispune – kaže dr Rajović.
Poseban problem predstavlja, kako kaže, ugađanje deci materijalnim stvarima.
– Dete poželi nešto, odmah to stiže. Svaki vikend se kupuju pokloni da usrećimo dete. I šta se dešava, dete nauči da dobija odmah i sve i sad. Hormoni mozga, jako moćni hormoni jako rade. Ako nešto ne može, frustracija je visoka, a tolerancija nula – kaže dr Ranko Rajović.
Zbog obima informacija i prevelike ambicije roditelja detetove kognitivne sposobnosti slabe, ističe dr Rajović.
– Deca su postala razmažena bez ikakvih granica. Roditelji su najodgovorniji, a uz to i preambiciozni, a onda i okruženje, a to su društvene mreže. I onda imate tatu koji vodi dete na pucanje. To je problem u najavi. Dodao bih da ova veštačka inteligencija ima sve informacije koje čovečanstvo poseduje. Nije ona sama po sebi opasna, ali zamislite nju u rukama onih koji nemaju empatiju – kaže dr Rajović.
Sve je više dece koja nemaju empatiju, zaključuje dr Rajović.
– Danas možda imamo oko dva odsto dece nema empatiju, to je jako puno, uskoro će ih možda biti pet. Bojim se da ima više dece takve, samo što nemaju pištolje. Mora da se alarmira stručna služba. Moramo da se alarmiramo, promena okruženja je jako opasna. Ovo nije problem samo kod nas – kaže dr Rajović.
Oduzima nam se pravo da kvalitetno živimo
Dr Olivera M. Ćirković kaže da su se roditelji utopili u ovaj sistem.
– Ne verujem ni da smo previše slabi, ni previše jaki. Svi roditelji, oni rade najbolje što znaju. To nije adekvatno, jer su se roditelji utopili u ovaj sistem. Kao čovek i majka smatram da nam se lagano oduzima pravo da kvalitetno živimo i da imamo kvalitetan odnos čak i sa onuima koji nam se ne dopadaju, sa kojima ne mislimo isti – kaže dr Olivera M. Ćirković.
Učim decu da su odbacivanja neizbežna ponekad i da je je najbolje menjati sebe, kaže veroučitelj otac-đakon dr Milojkov.
– Ovaj sistem vrednosti koji nam se nameće, nema veze sa nama kao ljudima. Mi smo drugačijeg mentalnog koda, možda kod nekih to prolazi bolje ili drugačije, kod nas ne. I to treba prihvatiti – kaže veroučitelj Milojkov.
On ističe da tradicionalne vrednosti treba da se čuvaju, ne kao starina, već kao jedna vrednost koja se pokazala kao dobra vekovima.
– Samoživost je zaista koren svih problema. Čuli smo da je u oba slučaja bila neka neprihvaćenost i kada sa svojim đacima razgovaram kako se boriti sa tim, objasnim im da je to neizbežno,. Rekao sam šta nam je činiti: jako teško je menjati druge, ali jedino možemo raditi na sebi. Krotost i smirenost. Što je veća naša samoživost, to je veća šansa da nas neko uvredi. Što više budu savijali taj zatvoreni ego, biće teže takvu ličnost da uvredite. Ona će biti sposobna i da prašta – kaže veroučitelj u Zemunskoj gimnaziji.
Uloga institucija
Dr Ranko Rajović ističe da je najvažnije insitucijama vratiti autoritet. Kao jedan od glavnih problema navodi i preambicioznost roditelja koji su u stanju i da prete nastavnicima zbog loše ocene.
– Prvo da vratimo autoritet učiteljima. Mi imamo roditelje koji se svađaju za ocenu i vrše ogroman pritisak. Nastavnici su poniženi. Ako ne vratimo autoritet učiteljima, mi smo poraženi. Ne može roditelj znati bolje od njega šta je dobro da se uči. Ako dete dobije od trojke peticu, a roditelji su to izgurali, ono vidi da sve može na silu – kaže dr Rajović.
On ističe da je posao deteta da se igra i da je sada najvažnije ukinuti im telefone i vratiti ih na teren.
– Do desete godine zabraniti pristup telefonu. Šta će njima telefon, remeti mu hormone. Roditelji sklanjajte telefone od dece. Postoji i novi problem, hiperpažnja. Deca nisu u stanju da uče duže od 20 minuta i zato je jako važno usporavati mozak onako kako nam je prirodno dato – kaže dr Rajović.
“Ovo što nam se dešava su bolovi koji pokazuju da nešto nije dobro u celokupnom organizmu”
Svi smo krivi za ovo što nam se dešava, kaže veroučitelj Zemunske gimnazije
– Suština našeg bića treba da bude ljubav. Sloboda za drugoga, slobodan sam onda kada volim ne tražeći razlog. Što više odstupamo od tog ideala čoveka sve više ćemo da se uvaljujemo. Ovo što nam se dešava su samo bolovi koji ukazuju da nešto sa ukupnim organizmom nije uredu, Bol je možda i koristan i treba da idemo ka tome šta nije uredu, Nije uredu kompletan sistem vrednosti. Mi sve više stvaramo čoveka da bude jedna samoživa individua sa potrošačkim mentalitetom, sa ciljem života koji je ugađanje sebi.- kaže otac-đakon dr Aleksandar Milojkov.
On je naveo da urok svega nije samo u porodici, već i u društvu.
Ovo što smo videli je eksplozija jedne samožive individue. Žao mi je što moram tako da nazovem dečaka. Meni je i njega žao, Ja mogu samo da zamislim kako je toj majci i tom ocu sada. Verujem da nisu imali nikakve loše namere prema tom detetu. Iako jeste možda uzrok u porodici, nije samo u porodici, već i u društvu. Svi smo krivi – kaže veroučitelj otac-đakon dr Milojkov.
“Deca su kolateralna šteta, nije problem u rijalitiju već u onome ko ih gleda”
Olivera M. Ćirković ističe da se slaže da smo svi odgovorni, i da su deca samo kolateralna šteta onoga što smo dozvolili.
– Potpuno se slažem da smo svi krivi i odgovorni. Deca su kolateralna šteta. Dozvolili smo svašta. Ćutali smo i nismo reagovali – kaže dr Ćirković.
Stručnjaci su zaključili da treba raditi na tome da porodica bude temelj društva.
– Danas je čudno savremenom čoveku da se žrtvuje za drugog. Svako je individua za sebe, i tu je naš problem. Ja sam za da se neprimereni sadržaji ukinu. Ali oni su posledica svega. Mi više treba da se zapitamo zašto oni imaju toliku gledanost, a ne zašto postoji. To pokazuje mentalno stanje naše nacije i to treba popravljati – kaževeroučitelj otac-đakon dr Milojkov.
Dr Olivera M. Ćirković zaključuje da mi decu danas slušamo, ali ne čujemo.
– Ako dete ne kaže verbalno, telesno šalje poruku da nije dobro – zaključuje dr Ćirković za “Blic” Tv.
blic.rs
