Za Osmana Durakovića Bilija iz sela Glavice kod Bugojna mnogi u Bosni i Hercegovini su čuli, ali ne mogu ni da zamisle čime se sve bavi. Osim poljoprivrednih kultura, na svom imanju uzgaja i različite vrste voća kao i cveće. Radi, kaže, 20 poslova i sve to – sam.
“Kod mene na imanju nema nijedne sadnice, ja se dočepam grana, pa od grana sebi proizvedem, pa zabadam. Sve sam uradim. Nemam pomoćnika. Pomoć mi treba samo kod branja plodova, dok kod kopanja, košenja i sušenja ne”, ispričao je Duraković u videointervjuu za Jutjub kanal “Srednja Bosna Danas”.
Pokazuje zasade kupine pune ploda i ističe da ih ne đubri, ni sa čim ne prska, već samo na vreme reže, povezuje mlade stabljike i kosi travu oko njih. I to je samo jedna od mnogobrojnih vrsta koje gaji iako ima 60 godina.
“Inače sam srčani bolesnik, imam tri bajpasa, ali kod mene ležanja nema. Dođem ovde i preko zime, danas kopam, sutra zatrpam, kad me pitaju šta radim, kažem: “Tražim piramidu”, priča “Bili”.
Poseduje dve hladnjače i bavi se otkupom plodova maline, kupine, borovnice, kao i proizvodnjom voća i šumskih plodova. Ima sopstveno mrestilište za ribu, hladnjače, sušare i priznao je da sve to uspeva da radi uz pomoć ćerke i supruge.
“25 godina se bavim otkupom. U Bugojnu nije bilo otkupne stanice. Prvi sam pokrenuo posao s hladnjačama i sušarama za voće. Isto sam sve sam uradio, nema ništa kupljeno kod mene. Sam sebi projektujem, sam sebi izmislim. Imam saradnike iz grada, iz Srbije”, ispričao je.
Svoje radnike, koji mu pomažu kod branja plodova, isplaćuje svaki dan.
“Znoj se neće osušiti, a da se dnevnica ne isplati. Nije mi nikada problem od 50 do 100 žena da nađem, kad se redovno plati, kad se dobro plati, ima i radne snage. Držim se vere i narodnih izreka. Ja nisam neki koji će na nekoga zagalamiti. Ako treba milioner postati s tuđim znojem, ja nisam taj”, iskren je Bili.
Svi se čude, kaže, kako stiže da obavi sve poslove, on objašnjava da radi od 11. godine, ali u tome mu pomaže i održavanje rutine.
“Do 10 ujutru sam na kafi, posle 10 čitav dan ne ulazim u kuću. Uveče opet u 10 sati odem opet na kafu i već 20 godina non-stop tako. Ja biram teže poslove, 12. godina mi je od operacije, a mogu da letim, čuda radim”, kaže Osman.
(Srednja Bosna Danas)
