SIMIĆI SAHRANILI 3 SINA, PRVJENAC SAMO PAO I POMODRIO: Doktori rekli da im muško neće preživjeti, a onda opet zatrudnila
Milena i Milan Simić iz mjesta Glavičica sahranil su čak tri sina, međutim djevojčica Nikolina mijenja im život iz korijena. Prvog sina dobili su 24. oktobra 1999. godine, dali su mu ime Vasa, a pnda je prvenac samo pao i pomodrio. Milena priča da je bio veselo dijete i prava čigra, sve do 31. jula…
“Bio je skroz zdravo dijete. Tog kobnog 31. jula smo njega izgubili. Jutro je bilo, muž je išao da radi. Vasa je ustajao svako jutro u pola pet, kada ustaje i muž. I to jutro mu je Milan obećao da će ga voziti u kamionu u Zvornik. On je onda došao malo kod mene, ja sam ustala ubrzo da odradim jutarnje poslove. Odjednom se požalio da mu je muka i samo je pao i sav jer pomodrio. Ja sam vikala, galamila na komšije da pozovu pomoć…onda su ustanovili da on više nije živ”, kaže Milena kroz suze.
Obudkcija mališana nije rađena, što sada poslije mnogo godina Simići smatraju velikom greškom. Nakon Vasine smrti, jedno u drugom su pronašli ogormnu utjehu, a zatim je uslijedila i druga trudnoća. Dobili su sina Mladena, 20. septembra 2003. godine.
“Tad mi se cijeli svijet srušio. Izgubiš volju za životom. Njega kad smo sahranili, muž i ja smo bili podrška jedno drugom. Onda sam 2003. ostala opet trudna sa drugim djetetom. Stalno sam propitivala ljekare da li mogu da nekako sve da ispitaju i da li znaju da li će se ovo opet desiti. Tad sam imala 26 godina i stalno sam išla na preglede. Imala sam strah šta će se desiti kada rodim to dijete. I kada sam jednog ljekara pitala da li mogu sada da mi odrade još genetske preglede, on je rekao da sam morala to da uradim prije trudnoće.
Milena ističe da je sa drugim sinom sve bilo u redu tokom prvih dvadesetak dana. A onda je počela da primijećuje da mu se boja kože promijenila…Odmah je primljen u bolnicu na intenzivnu njegu. Nakon 10 dana ljekari su javili roditeljima da je sve u redu i da mogu da doću po Mladena.
https://youtu.be/x1UiqWCyb3s
“Poslije 2 mjeseca se opet razbolio i tada mi je još gore izgledao. Otišli smo oboje u Tiršovu i ja sam tada sa njim bila 10 dana u bolnici. Rađene su opet pretrage i rečeno nam je da idemo kući i da se vratimo za par dana da mu se uradi magnetna rezonanca. Ja tad nisam imala nikakvu informaciju o njegovoj dijagnozi. Bili smo kod kuće čekajući te pretrage i jednog jutra kad smo se probudili nađemo ga hladnog u krevecu. I tad sam samoj sebi rekla više nikada neću roditi dijete”
Mada je sebi dala riječ, nije imala srca da abortira kada je ostala trudna po treći put, jer je želja za majčinstvom bila ogromna. Sa druge strane, i suprug Milan obožava djecu.
“Opet sam ostala trudna 2005. Tu sam napravila najveću grešku. Trebalo je da ćutim i da uklonim tu trudnoću, ali nisam to uradila. Rekla sam mužu i on se nadao da će možda ovaj put sve biti u redu, pa me ubijedio da rodim dijete. Isto sam išla na preglede, uredno vodila trudnoću. I ja pominjem doktorima da mi je dvoje djece umrlo, ali niko ništa. Tvrdili su da smo mi napravili grešku što nismo radili genetiku dok nije bilo ploda. Rodila sam Vuka na samom početku devetog mjeseca 4. oktobra. Njemu su radili pregled srca dok je još bio u meni i morali su hitno da urade carski rez. Beba je bila u inkubatoru. Pustili su nas ubrzo kući, ali kad je on imao nekih 12-13 dana odveli smo ga na kontrolu kod pedijatra koji je rekao da je sa bebom sve u redu”, rekla je gospođa Simić.
“Zvala sam komšije koji su nas vozili do bolnice. Na putu do tamo sam čula zvuk koji je dijete ispustilo, ali bio je živ. Kad smo došli u bolnicu komšija je brzo odnio dete kod doktorke, a ja nisam mogla da uđem. Poslije 5 minuta izašla je doktorka i sjećam se samo jednog. Pitala me ‘Da li ovde ima oca od djeteta’, ja sam rekla nema i oni su mi rekli da je umro. Ja od tad više ništa ne znam šta se dešavalo”, priča Milena.
Simići su nakon gubitka tri djeteta odlučili da urade genetski nalaz, ali je analiza bila preskupa. Bilo im je jasno da ne bi mogli da je plate ni da prodaju sve što imaju. Milena se ubrzo razboljela i kaže da je bila srećna što se razbolelja, jer je znala da će tad morati da je skroz pregledaju. Tada je naišla na doktorku koja joj je dala uput za genetički pregled, koji godinama nije mogla da dobije. Kada su stigli rezultati, rečeno im je da smiju da imaju samo žensku djecu.
“Tamo su mogli da u ranoj trudnoći otkriju pol i odmah su nam rekli da nijedno muško dijete neće moći da preživi, a da bi žensko moglo. Ja sam tako opet ostala trudna. Tada sam otišla na pregled da se vidi koji je pol djeteta. Milan i ja nismo riječ progovorili, nismo jeli, nismo pili. Doktori su radili ultrazvuk i utvrdili da je djevojčica. Tada sam morala da održavam trudnoću, bila je rizična. Krvarila sam, pa sve po 15 po 20 dana sam bila u bolnici. Ja sam se porodila, a bebu su odmah odveli u Beograd da joj odrade analize. Ljekarska ispitivanja su potvrdila da ima proširenje lijeve komore u glavi koje izaziva epileptične napade. I danas pije lijekove, ali je bolje”, kaže Milena.
Milena i Milan naglašavaju da im ništa nije teško otkako su dobili Nikolinu, živahnu ljepoticu plave kose, iako su i oni već u poodmaklim godinama.
“Nikolina nam je dala razloga za život. Imamo i veliku pomoć i podršku humanih ljudi. Nikolina je sada pod terapijom, dobro je, svakodnevno pije tablete “kepra”. Ide u školu, redovan je učenik i odlična je. To nam je najveći ponos i sreća. Moja Nikolina nosi ime po našoj krsnoj slavi, ja sam molila Boga i svetog Nikolu da nam podari djevojčicu, i on nam je uslišio molitve. Ja bih sada trčala svuda i pričala da sam najsrećnija majka na svijetu”, zaključili su Simići i poručili svima da vjeruju u bolje sutra. (Mondo/Stil)
