Mala Nađa bila je teška svega 380 grama, lekari je otpisali, a danas peva, broji i trči
Sanja Tufegdžić (28) iz Vrbasa, od trećeg meseca počinje sa održavanjem trudnoće zbog krvarenja i ablacije posteljice
“U inkubatoru je prepolovila kilažu na svega 380 grama. Stomak je počeo da joj se naduvava. Rekli su da neće moći da hoda, govori i pomera ruke ako uopšte i preživi”. Ovako započinje priču majka heroine Nađe, prevremeno rođene bebe koja danas peva, trči i pobija sve dijagnoze. Nakon sedam meseci borbe za život, Nađa izlazi iz bolnice sa majkom Sanjom kao pobednik, a priča o njoj je vetar u leđa svim mamama koje se nalaze u sličnoj situaciji.
Sanja Tufegdžić (28) iz Vrbasa, od trećeg meseca počinje sa održavanjem trudnoće zbog krvarenja i ablacije posteljice. Nakon dve uredne trudnoće suočava se sa nepoznatim poteškoćama koje iniciraju prevremeni porođaj.
– Uprkos mirovanju počela su ogromna krvarenja, ali je beba prema ultrazvuku bila dobro, i zbog toga nisu mogli da mi prepišu nikakvu terapiju. Kada je krvarenje počelo da bude konstantno uputili su me iz Vrbasa na Betaniju. U kliniku sam stigla popodne, a već uveče mi je urađen hitan carski rez jer je počela da mi trne cela leva strana tela. Kada su me porodili, Nađu su odveli na odeljenje intezivne nege na Institut u Novom Sadu – priča hrabra majka Sanja.
Tada Sanja saznaje da je njena beba ekstremno prevremeno rođena i da su joj šanse za život minimalne.
– Rekli su mi da je rođena sa svega 710 grama i 19 centimetara. Nisu joj bila razvijena ni pluća, okice, ništa. Prizor je bio jeziv. Deset dana pre nego što sam mogla da odem kod nje zvala sam svakog dana Institut da pitam za njeno stanje. U 9 časova vam kažu da je stabilno, ja nazovem u 12 oni mi kažu da je kritično i da je životno ugrožena. Nakon vađenja konaca odlazim u Institut, 10. juna, dok je Nađa tamo bila od 27. maja. Skoro sedam meseci, do početka oktobra, trajala je borba za njen život – priča Sanja.
Nađa je, dodaje Sanja, pet meseci provela u inkubatoru na Odeljenju intenzivne nege jer je bila životno ugrožena, ali tu njena kilaža opada na svega 380 grama.
– Kad su me pozvali na razgovor rekli su da razmislim o tome da je dam u neku ustanovu, da neće preživeti i da sam mlada. Pričali su mi da neće moći da hoda, govori, niti da pomera ruke. Već je počeo i stomak da joj se naduvava. Nađa je, međutim, prihvatila terapiju za stomak i počela da dobija na kilaži. Kada je navršila kilogram, nakon tri meseca od rođenja, počela je glava da joj raste – priča ova borbena majka.
Nađi su tada ustanovili hidrocefalus, nakon čega joj ugrađuju šant.
– To je pumpa koja ide od vrata do bešike i to se inače ne vadi ili se vadi kad dete već bude starije, ali može sa njim da se funkcioniše i čitavog života – kaže Sanja i dodaje da su njenoj malenoj heroini doktori šant izvadili pre šest meseci.
Nakon skoro sedam meseci suza, smeha i borbe, Sanja zajedno sa svojom bebom izlazi iz bolnice.
– Dan kada sam napustila bolnicu je bio toliko emotivan, i sada mi naviru suze kada se setim. Mislila sam nakon toliko vremena provedenog u bolnici da neću znati ulicu da pređem. To je bio onaj prvi krug korone kada nisi smeo da izađeš nigde. Sa sinovima sam se gledala preko prozora četvrtog sprata kada dođu do Instituta i pričala sa njima preko telefona – priča Sanja.
Kako se Nađa oglušila o sve prognoze doktora za nju danas ne postoji granica. Ona peva, broji, trči i uživa u detinjstvu.
– Nađa je sada neurološki, i što se tiče hidrocefalusa, odlično. Psiholog je rekao da je na nivou deteta od četiri godine. Nije što je moja, ali zaista je prepametna – kaže ponosna majka.
Problem koji je neumorno ostao uz Nađine oči trebao bi da se reguliše intervencijom koja je zakazana za 27. mart kada će biti urađena operacija stabizma oba oka.
– Mi smo išli na jednu privatnu kliniku kod oftamologa. Lepili smo flastere godinu i po dana. I ja sam čula za kliniku “Sveti vid” u Beogradu i da tu dolaze doktori iz inostranstva i odlučili smo da je poestimo. Doktor je tada rekao da Nađa ima veći oblik kratkovidosti. Imala je dve operacije kako bi se dioptrija usporila koja je iznosila -9 i -12 , međutim, kada je video da ona raste i nakon operacije, za 27. mart zakazana je hitna operacija stabizma oba oka – priča Sanja.
Kako ističe, preko fondacije “Budi human” uspeli su da plate operaciju, a ljudima koji su se istakli u borbi za prikupljanje novca duguju veliku zahvalnost.
– Naš komšija Miloš Bjelica, Tanja Kovač Oto, vlasnici mesare iz Vrbasa, žena koja je izlicitirala dres za Nađu i platila punu cenu operacije, su ljudi koji su dali veliko učešće, ne samo za Nađu, nego za mnogu decu za koju se prikupljao novac – priča Sanja sa posebnom željom da se istaknu imena velikih heroja iz senke.
Ovom pričom, kako kaže Sanja, želi da da vetar u leđa mladim mamama koje su u sličnoj situaciji kao ona.
– Mame generalno strahuju, kao što sam i ja, a tokom boravka sa Nađom ispratila sam preko 60 beba iz bolnice. Treba verovati samo, jer oni su jači od nas – zaključila je srećna mama.
DIJASPORAINFO.NET
