Baš kad pomislite da vam ništa u životu ne ide, da jedva sastavljate kraj sa krajem i da ponovo niste odradili sve što ste zamislili, samo se setite njih. Ljudi sa margine konstantno se bore sa teškim životnim problemima, pored finansijske nemoći, tu su i zdravstveni problemi. A u svoj toj muci, pokazuju snažnu volju za životom.
Jedna od njih je i Marijenka, odnosno Marijana, kako se predstavlja, koja nepokretna i u invalidskim kolicima brine o svom četvorogodišnjaku. Igi, kako ona voli da ga zove, ne skida osmeh sa lica. Iza trošnih zidova, u kući sa “rizičnom” strujom, krije se dečak sa bezbrižnim detinjstvom, onaj koji ne vidi nemaštinu sa kojom se njegova majka bori. Okupan, obučen i lepo vaspitan živi u svom svetu igračaka.
Za nju je Srbija čula kada je Ivana Jović, njena sugrađanka, a od sutra i kuma objavila potresan video.
– Marijana ima 46 godina. Sina od 4 godine. Boluje od mišićne distrofije. Ponudila sam joj da joj guram kolica, ona me je pitala da li bi me bilo sramota!!? Slušam njenu priču, koliko smireno priča kako živi. Žena se pomirila sa situacijom i bori se za dete i sebe. Ima tuđu negu od koje plaća stan 80 e, zimski period zbog struje 120 e. Ali se ona se ne brine radiće pa će platiti. Prosi u Maxiju, objašnjava da ne napada ljude nego ko joj šta pruži ona je zahvalna. Kažem da bi joj spas bila električnna kolica i pitam da li ima račun u banci. Ona me začuđeno gleda i kaže ko bi meni verovao i dao novac. Ako se nađe neko da pomogne bolje ću se brinuti o mom sinu.Dolazimo ispred radnje u kojoj treba da kupi grejač za grejalicu (ne radi joj kvarcna). Pitam za broj telefona, rado je dala broj uz objašnjenje da nema kabal za punjenje telefona. Kažem da ću joj doneti punjač, ona želi samo kabal i biće srećna. Zahvaljujuje se za pomoć što sam joj gurala kolica.Moja ćerka je gledala polovna električna kolica. Ako ima među vama spremnih da se udružimo i ovoj dostojanstvenoj ženi pomognemo javite se.Samo da vidite njene šake kakve su i kamen bi zaplakao. Lekciju koju sam dobila od Marijane nešto što se pamti dok trajemo, napisala je Ivana.
Ova porodica živi u Pančevu, u iznajmljenoj kući za koju plaćaju kiriju neverovatnih 120 evra u toku zimskih dana.
Marijana sa sinom živi sa 35.000 mesečno. Njena bolest – distrofija mišića, toliko je uznapredovala da za koju godinu više neće moći ni kašiku da pomeri. Život je nije mazio, a Igija je, na sopstveni rizik rodila u 41. godini, nakon čega je bolest uzela maha.
Ne žali se, i želi da napomene da je suprug nikada nije tukao, više je to bila nesloga i malo agresivniji stav zbog kojih su odlučili da razdvoje svoje puteve, a dete je pripalo majci.
– Imamo zdravstveno osiguranje i primanja preko PIO fonda, to je penzija koju sam nasledila od oca. Ali to nije dovoljno da platim kiriju, račune, dugove i sve ostalo, a da mi pritom ostane za hranu. Zato sam odlučila da prosim i to isprosim samo koliko mi treba dnevno za hranu. Prazni odemo, prazni se vratimo, kaže Marijana.
Marijana ima u planu da školuje Igija i da on jednom bude svoj čovek.
– Ranije je i njegov otac živeo sa nama, on je radio pa nam je bilo malo lakše. Sada nam ne pomaže. Ja nisam sposobna da radim, inače ne bismo došli u ovu situaciju. I kad prosimo, ne dam mu da uzme pare, ne želim da ga naučim da prosi. On se uglavnom igra za to vreme i mislim da je nesvesan cele situacije, dodaje.
Svaka Marijanina rečenica zavrava se vedrinom, tokom celog razgovora napominjala je živimo teško, ali tako je-kako je. Da Ivana nije pokrenula akciju, ona nikada ne bi tražila pomoć.
– Bolest vučem od detinjstva, ali nije bilo ovako. U kolicima sam otkako sam njega rodila. Ni kičma mi više nije zdrava, ali izdržala sam. Mnogi su me pitali kako si se usudila da ga rodiš, baš zbog mišićne distrofije. Ali on je moj život, moja snaga.
Od slučajnog susreta na ulici, do kumstva
– Mnogo humanih ljudi se javilo, žele da pomognu, ali njima je potrebna dugoročna pomoć, krov nad glavom koji ne bi plaćali i normalni uslovi za život. A pre svega električna kolica za koja je novac delimično skupljen, rekla je Marija, Ivanina ćerka koja redovno dolazi da joj pomogne oko poslova u kući.
Marijani i Igiju najpotrenija su električna kolica i rešeno stambeno pitanje da bi imali za hranu.
Ko želi da pomogne Marijani i Igiju, može uplatiti novac ili poslati paket na sledeće načine:
na dinarski račun: 170-10316412000-47 UniCredit bank, Marija Juničić, Pančevo Svrha uplate ,,Za Marijanu i Igija”
devizni račun: IBAN: RS35170001031641200338 SWIFT: BACXRSBG Marija Juničić, Pančevo, UniCredit Bank
Ko želi direktan kontakt sa Marijanom, može je kontaktirati na br.+381612288584 (može i WhatsApp I Viber)
Marijanina adresa je: Svetog Save 62, 26000 Pančevo. Ako neko želi lično da joj odnese pomoć ili pošalje paket, samo neka joj se javi telefonom unapred.
dijasporainfo.net
