Dr Marko Radulović, direktor Opšte bolnice Majdanpek, jedinstven je u Srbiji – broj svog mobilnog telefona okačio je na sajt ove ustanove, pa ga sugrađani zovu i danju i noći s raznim problemima. Ali ono po čemu ni on ni ova bolnica, nažalost, nisu jedinstveni, već su kao i mnoge zdravstvene ustanove iz unutrašnjosti i ruralnih predela – lekare nikako ne mogu da dovedu u Majdanpek. Ne pomažu ni plaćeni stan, hotel i stimulacija preko plate. Stanovništvo ove opštine je praktično pred gubitkom nevelike, ali važne bolnice.
Na čelu jedne od najmanjih bolnica u Srbiji dr Radulović postavljen je marta prošle godine. I odmah je krenuo entuzijastično.
– Majdanpek ima svega oko 14.500 stanovnika i mnogi od njih su ovde prijavljeni, a žive u inostranstvu. Međutim, opština je ogromna, bezmalo 1.000 kvadratnih kilometara i razuđena, ljudi žive po udaljenim selima. Veoma je teško da se iz svakog dela opštine dođe, mnogima je daleko bolnica i zato sam ostavio svoj broj telefona na sajtu bolnice. Želim da budem otvoren za pacijente. Zovu me često, za svašta, i gde mogu i ne mogu pomoći. Svako ima svoju muku i njemu je najveća na sveta. I dolaze. Iako sam odredio utorak i četvrtak od 12 do 14 sati kao otvorena vrata, stalno je neko pred vratima s nekim problemom – kaže za Kurir dr Radulović:
– Zove ćerka, majka joj je nepokretna i onkološki pacijent, trpi bolove, a u selu su. Pošto se kao anesteziolog bavim i terapijom bola, prepisao sam joj terapiju. Malopre mi je dolazila baka za supruga, nisu zadovoljni kad su mu zakazali prijem u Gamzigradsku banju, pa moli da i ja zovem.
I to što telefon zvoni i kad je praznik, vreme odmora… nije problem. Ogroman problem se doktoru nadvi nad glavom, kao i celom Majdanpeku – na korak su da ostanu bez bolnice.
– Imamo svega 50 kreveta, jedino možda Knjaževac ima manje od nas. To je minimum minimuma da bismo se zvali bolnicom. Imamo opštu hirurgiju, ginekologiju sa porodilištem, dečje odeljenje i interno. Ali kadrova nikako. Niko neće u Majdanpek. Praktično smo pred zatvaranjem ako to ne rešimo u najskorije vreme. Interno odeljenje treba da ima pet lekara po sistematizaciji, a mi imamo jednog i još jednog koji uskoro ide u penziju. I taj jedan će da ode ako ne nađemo još nekoga, ne može čovek da trpi toliki teret – priča dr Radulović.
ZASTARELOST SE ISPLATILA – APARAT ZA MUZEJ U ZAMENU ZA NAJNOVIJI
Bolnica u Majdanpeku je uspela, navodi dr Radulović, da nabavi mnogo nove opreme iz raznih donacija.
– Nije nam bilo teško da na mnogo vrata pokucamo, nabavili smo dosta opreme za hiruršku salu, intenzivnu negu, dobili laparoskopski stud, dva aparata za anesteziju, monitore, defibrilatore, skener… Jedan aparat za anesteziju je poklon nemačke firme “Dreger”, prve u svetu, kao revanš za naš stari aparat, koji su izložili u muzeju. Kada su njihovi serviseri videli aparat iz 70-ih godina, koji pride još i radi, oduševili su se i hteli ga za sebe u Beogradu. Ali kad su to čuli iz centrale u Nemačkoj, ponudili su šta god samo da ga imaju u svom muzeju. Tražili smo novi aparat u zamenu i dobili najbolji – kaže dr Radulović.
Imaju i samo jednog ginekologa, koji za četiri godine ide u penziju.
– Na pedijatriji je jedna doktorka, bar je mlada, pa možemo nečemu da se nadamo. Imamo i jednog mlađeg hirurga i dvojicu starijih od 65 godina, koji uskoro neće raditi. Sva odeljenja pokriva po jedan lekar i, ako i on ispadne, odeljenje može da se zatvori. I ne samo odeljenje već i ambulanta, a na kraju i bolnica – naglašava dr Radulović.
Opština Majdanpek im, ističe, nudi svaku pomoć.
– Hoće doktorima da daju kadrovski stan, pa i novčanu stimulaciju, sve što je potrebno. Ali i mimo svega niko neće u Majdanpek. Tri specijalizacije smo dali prošle godine, a još tri ćemo ove, ali da iškolujemo lekara specijalistu treba nam pet-šest godina, a mi nemamo toliko vremena za čekanje. Pristajemo i na penzionere, zlata bi nam bio vredan internista penzioner. Opština će da im plaća stan ili hotel i stimulaciju, samo neko da dođe da radi, da se ne ugasimo, narod bi time mnogo izgubio – veli dr Radulović i dodaje da jedino imaju dovoljno anesteziologa – njih troje.
I to malo lekara iz bolnice prečesto mora da bude u pripravnosti i ne mogu da mrdnu iz Majdanpeka, moraju uvek da budu dostupni ako je nešto hitno.
– Zato povremeno angažujemo o trošku opštine i doktore penzionere iz okolnih gradova, koji uskaču i pokrivaju pripravnost. Opština im plaća hotel – kaže dr Radulović i dodaje da ambulantu bar malo rasterećuju time što im jednom mesečno iz UKC Srbije dolaze opšti hirurg, endokrini hirurg, neurohirurg i radiolozi, a što naravno opština plaća.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
