DA SAM UBIO DVOJICU, IŠAO BIH NA ROBIJU, ALI BI MOJ ALEKSA BIO ŽIV! Strašna ispovest Bojana Jankovića koji je izgubio sina
Poslednjih godina rešenje za vršnjačko nasilje je ispisivanje dece iz škole. Škola je digla ruke i završila posao. To su i nama sve vreme pričali: “Što ga niste ispisali iz škole?” To je krst koji nosim celog života i s tim ću da umrem. Da sam ga ispisao, sad bi bio živ. Da sam otišao da ubijem dvojicu, ja bih bio na robiji, ali bi on bio živ!
Ovo su reči Bojana Jankovića, oca Alekse Jankovića, koji je sa 14 godina izvršio samoubistvo 10. maja 2011. zbog višemesečnog vršnjačkog nasilja i maltretiranja u školi.
– Oko 90 odsto roditelja odustane od borbe protiv nasilja, a pet odsto ispiše decu iz škole – dodao je.
Dragana i Bojan Janković, Aleksini roditelji, govorili su za Nedeljnik, podelili svoju borbu i priču, ali se osvrnuli i na problem nasilja u školama, koje je u prethodnom periodu eskaliralo.
Kažu da im se mnogi roditelji i dalje obraćaju za pomoć i pored svih državnih institucija:
– Kako odbiti te ljude, ne možemo da okrenemo glavu i zato nam stvarno nije jasan fenomen zataškavanja nasilja u školama. Vršnjačko nasilje je postalo samo blagi izraz za ozbiljna krivična dela.
Jankovići su napomenuli i da su počeli da se povlače zbog “efekta” borbe protiv nasilja, koje u ime “Ministarstva prosvete vode ljudi koji su već decenijama u ovoj problematici i koji su napravili prosvetni lavirint u kojem lutaju roditelji s decom”, a da su se u tom lavirintu sada izgubili i nastavnici.
Upitani da prokomentarišu roditelje koji uzimaju stvari u svoje ruke i sami se obračunavaju s počiniocima, Aleksin otac Bojan odgovara da su i njega kao oca neki osuđivali što nije uradio ovo ili ono, ili šta bi drugi uradili na njegovom mestu.
– Zar je trebalo da zakopam porodicu još više? Padalo mi je na pamet i to – nije da nije. Ja sam službeni pištolj vratio. Tu sam imao neverovatnu podršku i pomoć kolega s posla, koji su svaki dan dolazili da me obilaze, kao i porodicu. Shvatio sam šta bih uradio porodici da sam učinio nešto drugačije. A mi smo bili sravnjeni sa zemljom. Prošli smo i kroz to da nam na vrata dolazi policija jer su nas iz straha prijavljivali. Vidimo ih (izvršioce nasilja nad Aleksom) u gradu, pogledamo se, oni saviju glavu, a posle pola sata nam dođe policija na vrata.
Rekli su i da, bez obzira na sve, podržavaju protest prosvetnih radnika zbog nasilja u školama, iako su u nekoj meri i sami krivi.
Kurir.rs/ M. B. / Nedeljnik
