Milena Radosavljević i Marko Stošić iz Lebana, za samo dve godine doživeli su ono što retko ko doživi. Dobili su četiri ćerke iz dve blizanačke trudnoće. Sestre Lana, Lena, Lara i Luna su za kratko vreme donele sreću u njihov dom.
Kako Milena objašnjava, prva trudnoća je bila planirana. Druga je, iako neplanirana, donela veliku radost kako roditeljima, tako i porodilištu u Leskovcu, čiji radnici ne pamte takav slučaj u poslednjih 15 godina.
– Čim sam saznala za prvu trudnoću imala sam predosećaj da su u pitanju bliznakinje. Sa koleginicama sam gledala sve stvari duplo – kolica, krevete, da bih nakon šest dana na kontroli saznala da zaista nosim dve bebe. Trudnoća je prošla uredno. Porodila sam se 2018. godine. Bebe su dobile manje ocene, zbog manje kilaže i zbog toga su bile u inkubatoru, ali je suštinski sve prošlo u redu. Tako su u naš život došle Lara i Lena – priča Milena za Telegraf.rs.
Ubrzo posle Larinog i Leninog rođenja stigle su iznenadne vesti. Nakon samo šest meseci Milena je saznala da je ponovo trudna. Ona je želela još dece, ali nije im se nadala u tako kratkom periodu.
– Kada sam saznala da su opet u pitanju dve bebe, bila sam presrećna. Oduševljena je bila i doktorka jer u poslednjih 15 godina u leskovačkoj bolnici nije zabeležen nijedan slučaj duplih blizanaca – dodaje.
Druga trudnoća za Milenu, nažalost, nije prošla glatko kao prva. Ona je bila mučna, Milena je trpela bolove, ali se njihov uzrok nije znao sve do porođaja.
– Druga trudnoća je bila baš teška. Imala sam bolove, a nije se znao njihov uzrok. Nisam mogla da hodam, sedim, da spavam. Nisu znali šta mi je. Svi su govorili da se to dešava i da je normalno. U toku trudnoće je došlo do komplikacije koja nije mogla da se ustanovi ni pregledom, ni ultrazvukom, a na porođaju je otkriveno da imam torziju uterusa, te prirodan porođaj nije bio moguć – objašnjava Milena.
Situacija na porođaju je, kaže, bila pitanje života i smrti. Milenina materica bila je okrenuta i odatle su poticali bolovi. Nije bilo mesta za bebe, mogle su da se rode mrtve.
– Zahvaljujući tome što je uz mene bila moja izvrsna doktorka Tatjana Nikolić, spasene smo i moje bebe i ja. Bila mi je ogromna podrška, tokom cele operacije je ostala pribrana i uspela je da reši veliki problem koji se retko viđa u ginekološkoj praksi. Takođe, moje bebe je spasilo to što sam bila gojazna. Da sam bila mršavija, ishod bi verovatno bio drugačiji – dodaje majka bliznakinja.
Veliko olakšanje joj je bilo to što su njene bebe posle svega bile žive i zdrave.
– Na kraju je, ipak, sve bilo dobro. Bebe su rođene žive i zdrave, odmah su bile sa mnom. Zovu se Lara i Luna – kaže Milena.
Sve četiri devojčice imaju strabizam
Međutim, javio se i novi problem. Majka je najpre kod prve dve bliznakinje, a potom i kod druge dve, primetila pojavu strabizma.
– Sve sam ih kao manje vodila lekaru jer sam primetila da im skreće oko i sve su dobile naočare sa velikom dioptrijom. Imaju mnogo veliku dioptriju. Htela sam da ih vodim državno, ali oni nemaju odgovarajuću opremu, te smo primorani da idemo privatno u Nišu. Preskupo je. Vodimo ih svaka dva meseca, finansijski jedva možemo finansijski da izguramo – objašnjava majka.
Najmlađoj devojčici je potrebna i operacija, ali savet lekara je da sačekaju da još malo poraste. Čuli su da mogu da dobiju lečenje u Kliničkom centru ili na Institutu za majku i dete. Ukoliko to ne bude moguće, operaciju će morati da plate 300.000 dinara.
– Ima ljudi koji hoće da nam pomognu, ako bude moralo privatno, tu su naši rođaci. Pokušaću i da dignem kredit, jer njihov slučaj nije za neku fondaciju. Ta operacija bi joj potrpuno rešila problem, možda će čak i da joj skine dioptriju. Samo da rešimo to pitanje očiju i sve će da bude dobro – dodaje.
Neobična porodica svima privlači pažnju
Kako Milena kaže, kada prošetaju sa četiri devojčice, svi ih gledaju sa oduševljenjem.
– Ljudima privlačimo pažnju, oduševljeno gledaju. Govore nam svaka čast, kako izdražvamo sa četvoro male dece. Oduševljeni su i lekari i naša porodica – kaže Milena.
Ipak, život sa četiri mala deteta nije nimalo lak, te Milena mora da se snađe i zabavi devojčice kako bi uspela da obavi osnovne kućne poslove.
– Malo mi je teže jer suprug radi, pa sam konstatno sama sa njih četiri. Gledam da im dam igračke ili da im pustim crtani da bih mogla da upalim mašinu, spremim ručak, da počistim. One hoće da pomažu, ali još su male pa ne znaju. Teško mi je, ali ovo je za mene velika radost. Teže je bilo dok su bile male, sad su samostalnije, same i jedu – zaključuje Milena sa osmehom.
Šta je torzija uterusa?
Torzija uterusa, odnosno materice, predstavlja stanje koje u humanoj medicini nije često. U najvećem broju slučajeva, torzija uterusa se otkriva prilikom porođaja, a nastanak tog stanja nije u potpunosti poznat.
Kod torzije uterusa, materica se okreće za više od 45 stepeni na spoju tela i grlića materice. U najvećem broju slučajeva se okretanje događa u iznosu od 180 stepeni. Materica može da se okrene na bilo koju stranu, mada se nešto češće viđa okretanje na desnu stranu.
Dijagnoza ovog stanja je veoma teška. Ona je gotovo nemoguća na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, što potvrđuje i Milenin slučaj. U najvećem broju slučajeva, dijagnoza se postavlja nakon hirurškog otvaranja trbuha. Lečenje torzije materice je isključivo hirurškim putem i podrazumeva vraćanje materice u prvobitni fiziološki položaj.
(Telegraf.rs)
