Jedan od onih dana kada je atmosfera u kući porodice Memić još tužnija, nego inače jedanaestog dana u augustu. Sedmu godinu ne obilježava se rođendan sina i brata – Dženana Memića.
Preciznije, obilježava se, ali odlaskom na ‘ranjeni kamen’ u Velikoj aleji gdje se položi cvijeće i donesu baloni. Danas bi Dženan proslavio 28. rođendan.
Ovim povodom Dženanov rođak Admir i prijatelj Edin govorili su za portal Radiosarajevo.ba.
Prisjetili su se dana s Dženanom…
Na početku razgovora Edin nam je ispričao tužnu priču o tome kako je njegova kćerka (5) saznala za smrt Dženana. Rekao nam je da je i ona htjela ponešto da kaže o Dženanu.
“Pričao sam joj ranije kako je to bio Murizov sin, drug njenog babe. Baš danas, kad sam izlazio iz kuće, rekla mi je da ona njega voli. Ja sam je pitao ‘kako’. Ona kaže ‘znam da je bio dobar dečko’.
Kad sam joj rekao da ću danas pričati o Dženanu povodom njegovog rođendana, ona je željela poći. Rekla mi je ‘hoću da i mene snime’. Pitao sam je šta bi mu rekla. Kaže da bi mu rekla da ga voli. Onda je prekinula priču i upitala me je li Dženan imao mobitel kod sebe kad je umro. Rekao sam da jeste. Kaže ‘E, super, da to što snimim može pogledati’. To je bila neka njena percepcija”, priča nam Edin.
Ispričao je i kako je njegova kćerka saznala da Dženana više nema jer, dok je Dženan bio živ, ona se nije rodila.
“Prošle godine smo bili na moru. Muriz je pripremao proteste u Sarajevu, a ja sam imao bedž na kojem je Dženan. Ona me je pitala ‘ko je to’. Rekao sam da je Dženan. Pitala me je li to Arijanin brat. Rekao sam da jeste. Onda me pitala šta je bilo s njim. Rekao sam da je stradao. Dijete je počelo plakati. Pitala me je ‘da li je Arijana bila tužna’, ‘kako je to preživjela’, ‘da li je ona voljela svog brata’ i tako. To su bile nevjerovatne suze. Njoj je sada pet i pol godina, nikad žalosnije nije plakala nego tada. Samo na pomen Dženana, suza suzu tjera…”.
Edin nam je pričao o svom druženju s Dženanom.
“Osim nekoliko mjesta po mahali, spojila nas je i ljubav prema prirodi. Bilo je “x” mjesta na koja smo išli. Mjesto koje se izdvaja je Treskavica. Išli smo tamo po svim godišnjim dobima. Poslije nesretnog događaja, više niko od nas nikada nije otišao gore.
Dženan je često zbijao šale. Na svačiji račun. Na Murizov, moj, mog brata… Bio je majstor imitacije. To mu je stajalo, jednostavno”.
Admir, Dženanov rođak koji je odrastao s Murizom, a Dženan s njim se prisjeća:
“Dan prije Dženan je došao kod mene kući. Dovezao mi je plavog BMW-a i pitao me ‘Jara, mogu li večeras uzeti sivog’. Moja žena mu je dala ključeve i tada ga je posljednji put vidjela. Pitao sam ga što je ovako prljavo auto, a on mi je rekao ‘ma, Muriz jeo neke pizze’. Volio se šaliti.
Nismo nikad gledali ko vozi čije auto. Vozio sam ja njegovo, on moje. Došao je noć prije stradanja oko 18 sati kod mene po tog sivog BMW-a, a sutradan je nastradao….
Dženan je bio kum mom starijem sinu kad je napunio godinu dana. Bili smo baš vezani. Kao s Murizom.”
Sjetio se dana kada je Dženan stradao.
“Došao sam s posla. Obrijao se i legao. Htio sam zvati Dženana, ali nešto mi se nije dalo. Oko 10 i 15 navečer zazvonio mi je telefon. Muriz me nazvao. Pitao me gdje sam i rekao mi da dođem u Veliku aleju. Kaže “imao je Dženan sudar”.
Izašao sam iz kuće i poslije minut Muriz me opet zove i kaže ‘hajde gore u bolnicu na Koševu, ima Dženan neke povrede’. Nisam u tom trenutku uopšte ni sanjao šta se desilo. Mislio sam da je imao neki sudar s drugim autom, da je udario u neki zid ili slično.
Stigao sam ih na Marijin Dvoru. Zajedno smo došli u bolnicu. Gore su već bili Zijad Mutap, Alisa, Josip Barić…
Ja sam ušao s Murizom skoro do intenzivne. Rekli su da nisu htjeli da ga operišu dok Muriz ne dođe i ne potpiše se. Oko 3.30 ili 4 sata ujutro, doktor je izašao iz operacione sale.To nikada neću zaboraviti. Muriz ga je pitao ‘kakvo je stanje’. On je rekao ‘loše’. Muriz je tako jako udario šakom u zid da to nikada neću zaboraviti.
Doktor nas je kasnije smirivao. Rekao je ‘ovo je sad jako dobro prošlo’. Rekao nam je da je radio i gore slučajeve. Govorio je da će Dženan biti dobro. Sve pozitivno…”
Tada je počela agonija koja je trajala sedam dana…
“Otišli smo kući i nismo bili ni pola sata, ja sam došao prije 7 sati kod Muriza da idemo, jer uskoro počinje vrijeme vizite. Otišli smo gore i ušli smo kod doktora Eldina Burazerovića. On nam je rekao ‘ne može on ovo preživjeti, teško…’.
Odemo onda kod Čelje (doktor Alija Čeljo, koji je operisao Dženana op. a.), on kaže sve je u redu. Kaže samo da uradi CT glave i to je to. On je to odugovlačio četiri – pet dana. Sve je bilo ‘danas ćemo – sutra ćemo’. Međutim, nikada ga nisu ni skinuli s aparata.”
Sedmi dan ujutru…
“Šestog dana Dženanov boravka u bolnici bio sam s Murizom navečer gore. Otišao sam kući oko 4 sata ujutro i rekao Murizu odoh se samo istuširati pa dolazim kod tebe oko 6 – 6.30 sati, da idemo gore, jer je gužva, radni je dan.
Došao sam kod Muriza, vrata su bila otključana. U kući su bili Muriz, Arijana i Munevera. Ja sam sjeo na fotelju. Rekao sam prije toga da neću ni ulaziti jer trebamo ići, a oni su rekli ‘hajde kad je kafa na stolu’.
Govorio sam Murizu ‘hajde, oblači se’. On je rekao ‘evo samo da se umijem’. Zazvonio je telefon, nepoznat broj… Telefon je bio na šanku. Ja sam se okrenuo kad je zazvonio telefon. Nikad to neću zaboraviti dok sam živ. Muriz je već jednu nogu digao prema drugom spratu. Javio se na telefon. On je tri puta rekao ‘ja, ja, ja’. Ustale su Munevera i Arijana i pitale šta je bilo. On je rekao ‘pogoršala se situacija’. Meni je mahnuo da izađem. Izašao sam u hodnik. Muriz mi je rekao ‘Dženan je preselio'”.
Osvrnuli smo se na dane kad je Dženan bio u vezi s Alisom Mutap. Admir nam je ispričao šta se dešavalo dok je s Dženanom u to vrijeme bio u Njemačkoj.
“Za sedam dana je imao dvije hiljade propuštenih poziva od nje”, kazao je Admir.
“Kad smo se vratili iz Njemačke, imali smo nekog posla kod stadiona Sarajeva. Jedan čovjek, ne znam sad kako se zove, rekao je Murizu da Alisa nije za Dženana. Kako je on nju znao, ne znam. Muriz mi je tada rekao ‘reci mu i ti da završi s njom, on će tebe poslušati’. Ja sam stalno razmišljao ‘danas ću, sutra ću’ i nije mi se na kraju ni dalo…”
Priliku da kaže nešto o tome iskoristio je i Edin koji se u to vrijeme trebao ženiti, a jedan od glavnih organizatora svadbe bio je upravo Dženan.
“Ono što je meni bilo interesantno je da uopšte nije želio da ona bude na svadbi, iako je imala pozivnicu od mene. Mi se tu nismo puno miješali, ali dalo se zaključiti već tada da je on vidio da tu nema ništa od ozbiljne veze. Sad nam je, s ove tačke gledišta, jasno da je on već tada pokušavao da se izvuče iz te veze.”
Na dan stradanja Edin je nekoliko puta pokušao stupiti u kontakt s Dženanom, kao i Dženan s njim, ali čuli su se samo dva puta.
“Bile su posljednje pripreme oko svadbe. Mene je nazvao jedan prijatelj i pitao me za raspored sjedenja. Ja to nisam znao pa sam zvao Dženana. Prvi put kad sam ga zovnuo, ukinuo me. Drugi put mi je samo kratko rekao da je na dženazi. Treći put zove on mene ja ga ukinem, bio sam na poslu. Kasnije se čujemo i kaže on meni ‘opet sam na dženazi’. U međuvremenu, ja sam dobio informaciju oko rasporeda stolova.
Mene je Dženan te noći nazvao kad je izlazio iz kuće. Uvijek mi je ostao žal za tom situacijom, da li mi je nešto htio reći… Ja se javim i odmah mu na prvu kažem ‘riješio sam nije bilo ništa hitno…’. On je meni rekao ‘hajde ok, evo i ja krenuo da izađem’. I tu se završi razgovor. To se desilo sat ili dva prije tog događaja.”, ispričao je Edin.
radiosarajevo.ba
