Julija je morala da izađe na ulicu u snežnoj oluji, iako to nije želela. Dok se vraćala kući, primetila je baku na stanici. Bilo je čudno jer je starica sama sedela i gledala u pod. Znači, nije čekala autobus.
– Bako, da li čekate nekoga? – upitala je Julija. – Ne, koga da čekam, sama sam.
– Tako ćete se smrznuti, hajde da vas odvedem na toplo mesto. Julija je pozvala taksi i njih dve su otišle do njene kuće. Julija je pokazala baki kupatilo, a sama je otišla u kuhinju da brzo spremi večeru. Kada je baka večerala, zajedno su se smestile u dnevnoj sobi. Julija je želela da pita šta se desilo baki, ali nekako nije imala hrabrosti da počne razgovor.
Tada je baka počela da priča: – Imam jedinog sina Kostu, rodila sam ga kada sam imala 38 godina. A moj muž je preminuo godinu dana kasnije, srce mu je stalo. Morala sam sama da ga odgajam, bilo je jako teško. A Kosta je bio veoma neposlušan.
Na kraju sam ga odgojila, upisao je fakultet, a potom i posao. Došlo je vreme da se oženi, imao je verenicu Maju. Samo što se Maja nije dopadala meni, ne znam zašto. U tom trenutku su oči Julije bile ispunjene suzama. Baka je nastavila: – Stalno je aludirala da sam ja suvišna u troosobnom stanu.
A onda je zatrudnela i nije se stidela da mi kaže u lice da sam suvišna kod njih. Potom je Maja saznala da imamo porodične prstenove, i napravila je histeriju zašto ti prstenovi još uvek nisu na njenim prstima.
Takve histerije su bile svakodnevne. A danas su rekli da ćemo ići u prodavnicu po dečije stvari. Samo su me ostavili na stanici u nepoznatom kraju, a sami su otišli. Nakon ove priče, baka je zaplakala. I Juliji je takođe bilo veoma teško da ne zaplače… kako su mogli svoju majku ostaviti na ulici po zimi.
Od tog dana baka je ostala da živi sa Julijom. Nakon posla, dočekivala je Juliju sa ukusnim krafnama ili pirožkama. Zajedno su gledale serije svake večeri. Julija se veoma vezala za tu dragu baku. Jednom, Julija se vratila kući, samo što je televizor bio veoma glasno uključen.
To je bilo čudno, jer baka ga obično stiša pre nego što devojka dođe. Julija je ušla u dnevnu sobu, u kuhinju, u sobu – bake nije bilo. Samo su vrata od kupatila bila otvorena, a na podu je ležala baka. Julija je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju. Baka je tog dana preminula.
Prošao je mesec dana, i do Julije na posao je došao neki čovek u skupom odelu:
– Ko si ti, prevarantkinjo? Koje pravo imaš da uzimaš ono što pripada meni? Dobiću pravdu, sve ću izvući iz tebe na sudu. Ispostavilo se da je baka prenela svoj stan i porodične prstenove na Juliju, dok su sin Kosta i njegova Maja ostali bez ičega.textrays.com
