Branislav Radulović iz Komana u Crnoj Gori ulazi u desetu deceniju, ali to ga nije sprečilo da upiše fakultet! On je najstariji student Univerziteta Crne Gore u Podgorici i na smeru je drumski saobraćaj na Mašinskom fakultetu.
Prvu godinu je, kaže za Kurir, “likvidirao”, a najmanja ocena mu je osmica. Prijemni je položio kao od šale i upao je na budžet.
– Fakultet sam upisao 2023. godine, bio sam redovan tokom prve godine i sve sam ispite dao. Sada sam malo stao, imam već 90 godina, slabo čujem, malo sam se primirio. Ipak je to svaki dan u oba pravca 30 km, pa onda 400 stepenica, a to je za čoveka od 90 godina breme. Godine se moraju poštovati, želje su jedno, a mogućnosti drugo – priča Radulović.
Žao mu je da batali studije, pa će proveriti može li da nabavi skripte i da kod kuće uči, a da dolazi samo na ispite.
– Zvali su me s fakulteta, čude se što me nema. Željno me iščekuju. Na predavanjima sam bio redovan, slušao sam, beležio i snimao, knjige nisam kupovao i dokazao sam svakom studentu da može svako da završi samo da bude disciplinovan. Profesorima svaka čast, milina je slušati ih. Uvek sam sedeo u prvoj klupi, jer inače malo slabije čujem.
Dodaje da mu nijedna ocena nije poklonjena, kao i da zbog svojih godina nije tražio nikakve privilegije. U početku nije imao podršku porodice, već samo svoje supruge, govorili su mu da je to nemoguća misija.
– Sve je moguće kada čovek nešto čvrsto reši – dobacuje.
U mladosti je upisao geodeziju u Beogradu, ali je studije morao da napusti i da se zaposli, trebalo je nahraniti četvoro dece.
– Uvek mi je bila želja da završim fakultet. Čuo sam na televiziji za jednog Italijana od 95 godina da je upisao faks, udario sam šakom o sto i rešio da učinim isto. Nikome nisam pričao dok me nisu primili.
Čudili su se kada je išao da izvadi lekarsko uverenje:
– Pitali me za šta će mi, rekao sam za fakultet, a oni me gledaju i pitaju da li sam udaren u glavu. Sastajao se i lekarski kolegijum.
U Geodetskoj službi Crne Gore radio je 34 godine, i to, kaže, na najtežim zadacima. Sa srednjom spremom bio je rukovodilac, strog šef, a kada su neki počeli da mu prigovaraju, otišao je u penziju.
– U penziji sam postao zidar, i to dobar. Radio sam na ugovor preko neke firme. Dokazao sam da čovek, ako je uporan, svaki posao može da radi, ali važno je da radi savesno i pošteno. Jedno vreme sam bio i savetnik u jednoj geodetskoj firmi, imao sam i ponude od jedne makedonske firme da im progledam kroz prste jer je bilo mimo propisa, nudili su mi stan za to – naravno da nisam pristao. Uvek sam za to se zakon poštuje – ističe Radulović. kurir.rs
