Dva i po sata se Nemanja Stevanović hrabro borio uprkos tome što je ubica u njega ispalio sedam metaka. Kada ga je majka Mirjana zatekla kako leži na mestu masakra u Malom Orašju, nije videla ni krv, samo mu je rekla: “Sine, ljubi te majka, samo ostani budan, sve će da bude u redu”, a on je odgovorio: “Hoću, mama”.
To su ujedno bile i poslednje reči 21-godišnjeg Nemanje koje je uputio svojoj majci, piše NIN. Mirjana i dan danas veruje da bi joj sin ostao živ da je bolnica u Smederevu bila spremna da pomogne ranjenima, ali tu najvažniju bitku, nije mogao da dobije sam. Mnoge želje i planovi ostali su iza njega, kada je tog 4. maja 2023. brutalno nastradao u Malom Orašju. Od tada, u kući porodice Stevanović, vreme je stalo.
Povodom navršavanja godišnjice masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju, majka Mirjana u razgovoru za dokumantarac NIN-a “Noć posle koje nije svanulo” govori o uspomenama i sećanjima na svog sina.
Mirjana voli da uđe u sinovljevu sobu, pospremi, popriča sa njim. Iz sobe se ipak ništa ne pomera, sve izgleda onako kao što je to bilo za Nemanjinog života. Kaže, oseća da je još tu, zajedno sa njima…
Kako je ispričala majka ubijenog Nemanje, on je nekoliko dana pre tragedije krenuo sa pripremama i prikupljanjem potrebnih papira, pošto je sa drugarom i komšijom Dejanom planirao da ode u Nemačku na neko vreme i zaradi nešto novca. Nije imao na umu da život preseli daleko od rodnog sela. Sve ga je vezivalo za to malo mesto – tu su mu bili roditelji, prijatelji, devojka. Tu je bilo sve što je voleo. Pun volje za životom i sa toliko ideja koje je tek trebalo da ostvari, stalno je jurio da nešto važno usput ne propusti. Majka mu je uporno govorila da uspori, ali sada počinje da veruje da je on osećao da bi trebalo da požuri. Tog februara je napunio 21 godinu.
“Sine, molim te, samo ostani budan”
Tog 4. maja, mladić je sa svojim prvim komšijom i drugarom Lazarom Milovanovićem sređivao porodične trešnje preko puta kuće. Kada je završio, javio se majci da će otići u Ravni Gaj da pomogne oko pripreme za proslavu Đurđevdana. Mladi su imali u planu da to veče obeleže slavu, znajući da će već sutradan otpočeti trodnevna žalost povodom tragedije u “Ribnikaru”. Nemanja je ručao, istuširao se i otišao. Poslednji put.
Nemanja je za svaki problem uvek zvao majku. Ovog puta, mladić je pozvao oca Gorana, telefon je bio utišan i ni jedno ni drugo nisu čuli taj poziv. Bili su među poslednjima koji su saznali šta se dogodilo u Ravnom Gaju.
“Mene je nazvala Marijana, majka Nemanjine devojke, oko 22.45. Suprug i ja smo ustali, a na vratima je već bio Milan (otac Lazara Milovanovića) i sedamo u njegova kola. Ni dan danas ne mogu da zaboravim tu scenu, bilo je katastrofa. Nemanja je bio živ, ja sam mu prišla… Nisam videla nikakvu krv u tom trenutku, a ni posle. Rekla sam mu da samo ostane budan, da će sve biti dobro… On mi je rekao: ‘Hoću mama’. Onda sam bila u agoniji, gde mi je Teodora (Nemanjina rođena sestra). Svuda je mrak oko vas, njive, ne znate prosto ni gde da idete, ni gde da tražite. Dolazi Hitna pomoć, to je jedina koja je došla i u koju je ubačen Nemanja. Deca koja su bila izranjavana, čak i on, zvali su Hitnu pomoć i rekli su im da moraju prvo da obaveste miliciju”, priča Nemanjina majka.
Sve vreme je pokušavala da dobije ćerku Teodoru, ali ona nije bila dostupna
“Mama, kako je Nemanja?”
“Nemanja odlazi i meni zvoni telefon, gde ona jedno četiri, pet puta kaže: ‘Mama, kako je Nemanja?’. Saznam da je ona u Duboni. Sedamo u auto, odlazimo za Dubonu i pravac u Urgentni centar. Onda tek kreće agonija, gde vam niko ništa ne govori, gde je bilo nekih 70-80 ljudi, od roditelja, rodbine… Posle, oko četiri sata, prozivaju roditelja po roditelja da im kažu da su deca preminula. Želim da kažem da je moj Nemanja, od tog ranjavanja, bio živ još dva i po sata. Smederevo je mali grad i prosto imate nekoga ko tu radi i ko se našao u tom trenutku tu… Rekli su mi da je napravljen veliki propust što se njega tiče, ali prosto nisu imali lekare i kola koja bi ga prebacila za Beograd”, govori Mirjana u suzama.
Prema njenim rečima, muževljeva sestra je te noći radila u KBC “Dragiša Mišović”, primili su poziv u kom joj je rečeno da se očekuje dolazak Nemanje Stevanovića. Međutim, mladić nikada nije stigao do bolnice. Preminuo je u Urgentnom centru od posledica krvarenja.
Nemanja je sa svega šest godina imao nezgodu zbog koje je sa Mirjanom proveo mesec dana u Institutu za majku i dete. Ona se priseća da je dečak sve to pregurao junački i zato ne može a da ne pomisli da je pre tih godinu dana sve moglo da bude mnogo drugačije da je bolnica bila spremna da reaguje. Samo to što je ostao svestan čak dva i po sata pošto je primio čak sedam metaka, pokazuje koliko se jako borio i koliku je volju za životom imao, iako mu okolnosti nisu dozvolile da tu najvažniju bitku i dobije.
(NIN) blic.rs
