Pevača Bekija Bekića svi znaju po emotivnim pesmama i širokom osmehu, međutim, malo ko zna da je pevač imao pojedinih problema kroz život i to zato što je poreklom Albanac.
Naime, davne 1991. godine pevač je imao problem prilikom kupovine stana u Beogradu, a svoje neprijatno iskustvo je ispričao za tadašnji časopis Sabor.
Nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio je da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio ”odbijenicu”, a kao razlog pisalo je “da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, jer se na predmetnoj nepokretnosti, jer se na predmetnoj nepokretnosti menja nosilac prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno utiče na promenu nacionalne strukture i izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti”!
– Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan? – bio je iskren tada Beki, prenosi “Nportal”, koji nije krio da ga je ta situacija potresla, ali je na svu sreću uspeo da se izbori za dokumenta i da nekretninu ima u svom vlasništvu, međutim, problemi su se nastavili:
– Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju “ima li na njoj islama”? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače?
Pevač se takođe susreo sa neprijatnom situacijom kada je priveden na jednom vašaru kao ”srpski nacionalista”.
On je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma ”Život je tamnica”, a onda je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno
Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: “život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!” Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama. To mi je pravi pokazatelj da će stići i do radio i TV slušalaca i gledalaca. blic.rs
