U šetom mesecu trudnoće, Oliveri je pukao vodenjak, porođaj je morao da se desi, a onda se sve komplikuje
“Mama zašto Đurđina nije kao ostala deca?”, najteže je pitanje na koje Olivera Stefanov mora da odgovori svojoj deci. Đurđina (2) je rođena u šestom mesecu sa svega 800 grama. Ona usled komplikacija nakon porođaja danas ne sedi, ne hoda, ne govori, a hrani se putem sonde koja joj je ugrađena u želudac. Ima starijeg brata i sestru koji je neizmerno vole, i tatu i mamu koji se svakoga dana bore za njeno bolje sutra.
U šetom mesecu trudnoće, Oliveri je pukao vodenjak, porođaj je morao da se desi, a onda se sve komplikuje.
– Meni je u šestom mesecu trudnoće pukao vodenjak. Bili smo u Kragujevcu par dana da to proba da se reguliše, međutim prirodan porođaj se desio, ona je zaplakala. Imala je 800 grama na rođenju i nije bila odmah na respiratoru, samostalno je disala. Već posle par sati se situacija komplikuje, što je i očekivano nakon čega je stavljaju na respirator. Petog dana nakon rođenja su probali da je skinu sa respiratora, ali ona to nije izdržala. Reanimirana je. Dobila je krvarenje na plućima i jedva je taj peti dan života preživela. To je bilo vreme korone 2021. godine. Mi smo mogli da uđemo i da je vidimo samo jednom na minut nedeljno sa testom za kovid u bolnicu u Kragujevac. Ona je bila u jako teškom stanju. Imala je sve moguće komplikacije. Šest puta je skidana i vraćana na respirator. Nije mogla da podnese prelazak na manje nivoe kiseonika. U međuvremenu je dobila krvarenje na mozgu trećeg stepena koje je bilo jako veliko. Cela njena leva polovina mozga je krvarila i tu je sada jedvna velika cista koja je ostala – objašnjava Olivera prve dane po rođenju male Đurđine.
Nakon što su je lekari pustili kući, Olivera primećuje da nešto nije u redu. Đurđina je odbijala mleko i imala je napade koji su pripisivani grčevima. Međutim, nije bilo tako.
– Posle četiri i po meseca, kada se privikla na kiseonik, sobnu temperaturu i sve uslove puštena je kuci. Ja sam odmah, posle dve nedelje primetila da nešto nije u redu jer je odbijala da pije mleko. Onda smo išli od jednog do drugog lekara. Mi smo iz manje sredine i naći uzrok tako nekog problema nije lako i to se uglavnom preprisivalo grčevima. tako se samo nadovezuju problemi. Ona je dobila napade. Kolutanje očima, savijanje ruku i nogu. Meni su lekari pričali da su to grčevi u stomaku. Nijednog momenta niko nije pomislio da su to epileptični napadi i tako su prošla tri meseca bez ikakve terpaije zbog čega su oštećenja samo napredovala. Kada je uveden lek za epilepsiju, jako je loše reagovala na njega. Imala je dnevno i po 3.000 – 4.000 hiljade napada – priča Olivera.
Tada dolazi do pogoršanja stanja male Đurđine koja prestaje da se okreće, nema kontakt očima, ne sedi, ne hvata igračke i ima delimičnu kontrolu samo glave.
– Taj kiseonik koj je ona izgubila, krvarenje na mozgu i kasnije neprepoznati napadi doveli su do toga da ona sada sa dve ipo godine praktično bude na nivou deteta od dva meseca. Ona je operisala oba oka, ugrađena joj je sonda u želudac da bi mogla da jede i napreduje. Zbog tih napada njoj je deo hrane odlazio u pluća pa se sada isključivo hrani preko stome – objašnjava mama koja o Đurđini brine 24 časa jer kako kaže, ona zahteva konstantnu prisutnost i medicinsku negu jer sve lekove i hranu dobija na sondu koja ide u želudac direktno.
Olivera ističe da je borba svakodnevna, a da oni sada imaju u planu operaciju očiju u Rusiji, terapiju matičnim ćelijama i studiju leka za epilepsiju koji je novije generacije.
– Inostranstvo nudi više stvari. Nama je sledeća varijanta transplatacija očnog nerva u Rusiji. Imamo terapiju matičnim ćelijama i kasnije imamo studiju leka za epilepsiju koji je novije generacije – dodaje.
Troškovi koje su nužni da izdvoje za svoje dete su poražavajuće veliki pa je Đurđina postala korisnik fondacije “Pokreni život”.
– Aparat za disanje smo platili 583.000 dinara i kupili smo medicinski električni aspiratpor. Plaćamo kateter za aspiraciju i špriceve za sondu i plaćamo lekove za epilepsiju takođe jer su to lekovi novije generaciju i nisu vršena istraživanja na deci. Nama na mesečniom nivou treba oko 150.000 dinara za osnovne potrebe. Metične ćelije, svi znamo primaju se na tri meseca gde je potrebno po 9.000 do 10.000 evra. Na godišnjem nivou, prema mojoj računici i planu koji sam pravila, potrebno je da izdvojimo između 20.000 i 30.000 evra bez većih intervencija – objašnjava Olivera.
Đurđina ima starijeg brata i sestru, svoje večne čuvare koji o njoj brinu, hrane je, nosaju i igraju se sa njom.
Kako su školarci, Olivera kaže da joj ipak ništa ne pada teško, ni zaršavanje domaćeg ni obaveze koje zahtevaju, samo je teško kada padne veče, a onda postave pitanja jer primećuju da njihova sestra nije kao druga deca.
– Problem je kad padne veče pa me ćerka pita “Mama, zašto Đurđina nije kao druga deca, zašto ne može da hoda i da priča?”. Oni znaju, primećuju da Đurđina nije ista kao druga vdeca pa me uveče pitaju “Da li će ona za godinu dana moći da priča, da mi pričamo sa njom?”. Jako je vole. Nosaju je, igraju se sa njom, hrane je i brat i sestra na sondu, ali nisu još svesni da ona možda neće moći da se sporazume i dovoljno dobro da hoda. Previše su mali da bi neke stvari razumeli – objašnjava Olivera.
Da pomognete maloj Đurđini možete poslati SMS poruku sa tekstom 147 na 3800 ili uplatom na dinarski račun160-6000001681493-55Skeniranjem NBS IPS koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
*Pristupite preko vaše mBanking aplikacije i skenirajte kod sa ekrana. Iznos je podešen na 1000 RSD, a korekcija iznosa se može uraditi u samoj aplikaciji.
Uplatom na devizni račun160-6000000838743-97
IBAN:RS35160600000083874397
SWIFT/BIC:DBDBRSBG
(Telegraf.rs)
