Na današnjem suđenju pred Višim sudom u Beogradu, u parničnom postupku koji se vodi po tužbi porodice ubijene devojčice Adriane Dukić, svedočila je i njena majka Biljana Paunović, koja se nakon svog supruga takođe osvrnula na život pre i posle masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
“Mi smo svi jako vezani. Sa Adrianom sam imala odnos kao sa najboljom drugaricom. Poslednji vikend smo nas dve provele zajedno, šetale smo i išle u šoping. Bila je tako posebna, naše prvo dete. Pošto je moj suprug rano izgubio roditelje, bio je tužan, a ona je vratila sreću. Bila je druga mama u kući, zrela odlučna i odgovorna. Mnogo nam je pomagala, a toga nismo bili ni svesni, sve dok je nismo izgubili” priča kroz suze Biljana.
Kako je rekla, njeno dete je bilo puno ljubavi i spremno da pomogne svima.
“Pošto je moj otac bolestan, Adriana je rekla da će da postane lekar i da ga izleči, ali je on na to rekao da, dok ona postane lekar, on če biti već odavno mrtav. Ali ona je otišla pre njega”, priča nesrećna žena.
Kako navodi, kobnog dana bila je na poslu kad je čula za pucnjavu, ali je verovala da se nije ništa loše dogodilo. Ipak, ubrzo su stigle vesti o ubijenom Draganu.
“Tog dana sam je ispratila. Ona je čekala Daneta ispred zgrade, bila je jako vesela. Samo mi je mahnula i to je bio poslednji put da sam je videla. Nakon pucnjave zvala me njena drugarica i pitala me da li znam gde je, pošto su svi oni otišli kućama. Tada sam otišla ispred škole” kaže nesrećna majka.
Objasnila je da je ispred škole stigla informacija da roditelji odu u policijsku stanicu, ali samo oni koji nisu našli decu, te da je njen suprug otišao dok je ona ostala ispred škole.
“U stanici mu je rečeno da je Adriana mrtva i u tom momentu mi je poslao poruku da idem kući. Kada je izašao iz stanice, pozvao me i kroz suze ponavljao da Adriane više nema. Ja sam se srušila na Slaviji i počela da plačem. Ne sećam se ko me doveo kući, niti puta do kuće. Roditlji moji su već došli, oni su videli inicijale i znali su već. Sutradan su svi naši prijatelji iz Francuske došli, ali ništa mi nije bilo jasno. Naša jedina greška je bila što smo je taj dan doveli u školu na vreme”, rekla je majka.
Kako je istakla više puta besna je što je dete dovela u Srbiju, misleći da će ovde biti sigurnija.
“Odrasla je u Francuskoj ali je oduvek isticala ljubav prema Srbiji. Svoje pirjatelje iz svih delova sveta učila je našim običajima i tradiciji. Nije me sramota da vam sada kažem da je ta Srbija ubila, ista ta Srbija koju je volela najviše na svetu”, naglasila je Biljana.
Ona ističe da im se život pretvorio u pakao, a da su se nedeljni ručkovi sa porodicom pretvorili u nedeljne posete groblju.
“Ne znamo kako dalje. Moja deca više nisu deca, kako ja njima da objasnim da im je sestru ubio školski drugar. Ovde u Srbiji, kad smo se vratili, osećala sam se kao da su mi svi ovi ljudi porpdica, moji ljudi. Ovo je kao da ju je ubio neki rod, tako nam izgleda. Drugo dvoje dece suprug vodi u školu, ja nemam snage da se pojavim tamo gde je Adriana jednom ušla i više nije izašla živa. Ne znam da li me ona čuje sada ali moram da kažem da joj se duboko izvinjavam što sam je poslal taj dan u školu, što smo se vratili u Srbiji”, kaže neutršna majka.
Ona objašnjava da svoje dvoje dece više nema snage da pošalje u školu, te se pita kako da ih isprati tamo jer više ne zna da li će se vratiti bezbedno i da li će im se nešto dogoditi.
Podsetimo, na današnjem suđenju prethodno je svedočio Dane Dukić, otac ubijene Adriane, dok je dovođenje porodice Kecmanović odloženo za 25. mart. NOVA.RS
