Predstavlja vas spiker uz najniže teniske činove jer ste golobradi mladić, izgovara vam pogrešno prezime jer ga i prvi put čuje, a vi se u zebnji zagrejavate jer ne znate šta vas čeka
Kada neko ima 24 Grend slema i priliku da ugradi još koju ciglu u tu veličanstvenu činjenicu, onda je nezahvalno bilo koga uporediti sa tim. Možemo da pričamo o nasleđu, možemo da pričamo o sličnosti u igri i mentalitetu, ali Novak Đoković je jedan, jedini i neponovljivi. Ipak, i dok je on tu na tronu, priča teče. Mladi ljudi dolaze i pokušavaju da nađu sreću pod svojim parčetom neba. Dino Prižmić je jedan od njih, a čini se u ovom momentu da je čitav život pred njim.
U ovom momentu se neću toliko koncentrisati na samog Novaka, ali ću ga ga koristiti kao pandan teniskom božanstvu kojem svako teži. Nema sumnje da je mladom Hrvatu uspeh Srbina nešto što mu se priviđa posle napornog dana i u toku najlepšeg sna.
Došao je u Australiju sa određenim verovanjima, ali nije mogao ni da zamisli kakav će mu biti debi u glavnom žrebu jednog Grend slema.
Zamislite da, kao klinac, vredno radite, udarate, znojite se, svoje bitke bijete, borite se sa psihičkim nedaumicama i fizičkim preprekama, a onda dobijete najveću moguću priliku kao u nekom holivudskom filmu. Onu priliku koja, ako je propustite, idete dalje, a ako je dohvatite, instant vas stavlja u fokus planete.
Prižmić je prvi svoj meč u eliti igrao protiv najboljeg svih vremena, 11-strukog šampiona Australijan Opena, nosioca 24 Grend slem titule, prvog tenisera sveta i apsolutnog kralja sporta koji je izabrao za glavni životni poziv.
Zamislite se samo u toj ulozi.
Vi na terenu.
Predstavlja vas spiker uz najniže teniske činove jer ste golobradi mladić od 18 godina, izgovara vam pogrešno prezime jer ga i prvi put čuje, a vi se u zebnji zagrejavate jer ne znate šta vas čeka.
A, onda krene da predstavlja onog čoveka preko puta vas…
Znate, čuo sam to već stotinjak puta u životu i verujte mi, to je onaj momenat kada protivnik, iz već ustanovljene hipnoze lika i dela Đokovića, upada u paniku.
Spiker gubi dah da nabroji sve titule, dostignuća, rekorde i onda se samo razdere “NOOOOVAK ĐOKOVIIIIIĆ”.
Još organizatori na US Openu dodaju toj drami, pa puste od Dr. Drea i Snup Doga numeru “Still Dre” da produži samo onu najavu.
To na Australijan Openu nije praktikovano, ali decibeli samo naglo porastu sa svih strana, nezavisno od emocija koje gaje pojedinci, pozitivne ili negativne.
Ne ostavlja nikog ravnodušnog.
E, sad, svi ti ljudi sede na tribinama ili su kraj malih ekrana, a onaj protivnik mora da igra protiv toga koji je najavljen.
Drama. Zaista ne bih voleo da se nađem tu u tom momentu.
No… Dino je bio tu i zadržao je tlo pod nogama.
Ne u prvom mahu, ali se konsolidovao i pokazao nešto što niko nije od njega očekivao.
Dođeš, uzmeš set najboljem svih vremena, pošteno ga preznojiš i pokažeš prstom na sebe – ja sam bio hrabar i ja sam se zauzeo za sebe iskrenije nego mnogi veći i iskusniji teniseri sve tri ili četiri aktivne generacije.
Možda je uzorak mali, ali na njemu se jasno vidi da je Splićanin krojen za velika dela.
Pandan onom Tajsonovom “Svako gubi plan kada dobije udarac u lice” je “Svako gubi plan kada Novak počisti pod sa njim prvih pola sata”.
Dino je ostao pribran, ostao je do kraja i pokazao da ima plan, a ima i mentalnu stabilnost da ne propadne niti jednog momenta.
Kvalitet je jasno na Novakovoj strani i to ne bi trebalo nikog da vređa, činjenice su takve da ne mogu ni da se porede, jer bi Đoković mogao da mu po godinama i iskustvu bude otac (i to ne pod nekim radikalnim uslovima, jer je duplo stariji).
Ne bi trebalo Dino da gleda Novaka. Ne, makar, na neki generalno-istorijsko-takmičarski način, jer je Srbin nešto što se u tenisu jednom rodilo i teško da će ponovo.
Dino bi trebalo da gleda sebe. I da sluša Novaka.
Zamislite da čovek sa svih gorepomenutim zvanjima kaže da je u jednom momentu pomislio da igra protiv sebe.
Šta vam to može govoriti?
Nije samo Đoković to rekao, nego je to kazao i Nik Kirjos, a onda i Barbara Šet u svojoj analizi koja se odvijala u programu uživo.
Definitivno, ovaj momak nešto poseduje što će se manifestovati u godinama pred nama.
Svi ga porede sa Novakom i Novak ga poredi sa Novakom.
Da li će Balkan imati naslednika koji će biti svetska mega-giga-utra zvezda sporta?
Kažem, tu sam da izvučem činjenice iz svega viđenog na Rod Lejveru, a viđeno je da jedan mladić nema straha protiv nepobedivog gladijatora koji nije 10 godina izgubio u noćnom terminu glavne arene u Melburn parku.
Hrabrost, uporan rad i smernost će ga odvesti onde gde ga sada mnogi vide.
Talenat nije dovoljan. Talenat je ništa bez rada, a Dino radi na sebi.
Sa ovim usmerenjem, čekaju ga velike stvari.
(Telegraf.rs)
