Gordana Đoković je hrabra samohrana majka autističnog dečaka Bogdana, čiju priču je čula cela Srbija kada im je u toku letnjih nepogoda oštećena kuća
Voleli smo uvek da druge usrećimo, a sada mislim da se ovo vratilo. Ono što čovek radi i gradi godinama, to se u jednom momentu vrati kada najmanje očekujemo, ističe Gordana Đoković, hrabra samohrana majka autističnog dečaka Bogdana, čiju priču je čula cela Srbija kada im je u toku junskih i julskih nepogoda oštećena kuća, pise glassumadije.rs.
Đokovići su Novu godinu i Božić dočekali u svom novom/starom domu i tako simbolično obeležili jedan novi početak, sigurniji i mirniji, nada se Gordana.
Presrećna sam, potiskujem u sebi ta osećanja, da ne bih kao dete skakutala ispred Bogdana, i dalje nisam svesna, neobično mi je, sve mislim da sam kod nekog u gostima za praznike, ističe vidno zadovoljna i zahvalna Gordana.
Ona se zahvaljuje svim dobrim ljudima koji su sve vreme uz njih, onima koji su pokrenuli čitavu akciju i prikupljanje novčanih sredstava, dobrim ljudima koji su donirali, majstorima, donatorima i crkvenoj organizaciji koja im je mnogo pomogla.
Podsećamo, porodica Đoković se sa problemima susrela 16. juna kada su mnoga kragujevačka naselja bila pod vodom, a sve se zakomplikovalo mesec dana kasnije kada se prilikom jakog olujnog vetra već oštećeni krov urušio. Ubrzo se jedan broj humanih ljudi organizovao i otpočeta je akcija prikupljanja novca za obnovu njihovog doma.
Zahvaljujući dobrim ljudima stvarno smo prevazišli mnogo problema, kaže naša sagovornica.
Gordana napominje da su im mnoge firme pomogle pri opremanju doma, tako je kuhinja obezbeđena od strane firme Stamenković, garnituru u dnevnoj sobi radio je jedan čovek iz Mladenovca, donacije su stigle i iz Sunca Marinković. Ona još dodaje da se zahvaljuje i ljudima iz Fondacije „Humanost bez granica” preko koje su se slale poruke pomoći, proces dobijanja broja bio je složen, ali je on ubrzan, pa je nakon dobijanja sve bilo mnogo lakše, objašnjava sagovornica.
Radovi su započeti 31. avgusta, a s obzirom na situaciju da je teško doći do majstora, proces se malo odužio, dešavale su se i nepredviđene stvari, a na kraju se sve završilo kako treba, kaže Gordana.
Na pitanje kakav joj je bio osećaj kada je otvorila vrata svoje nove, obnovljene kuće, Gordana kaže da nije bila svesna: „Drugari koji su bili otpočetka sa mnom u ovome, pozvali su me i pitali da li se selim danas”. Obezbedili su kamion, ona je u roku od tri sata spakovala stvari i prešli su.
O Bogdanovim reakcijama i njegovom opčinjenošću novim domom, Gordana kaže da od kada su krenuli završni radovi postajao je svestan da opet može slobodno da se kreće svuda i da je to njegov prostor, bilo bi mu žao svaki put kada bi odlazili, a sada ponovo uživa u svojoj sobi.
Pominjući ostale članove porodice, brata, majku i oca, Gordana sa setom u glasu priča kako njen bolestan otac nije verovao da će se to sve odraditi i da će imati sređen dom: „Uopšte nije verovao da će se završiti, mislio je ko zna koliko će to dugo trajati, a s obzirom na situaciju u našoj zemlji i kako ljudi teško žive, smatrao je zašto bi nama svi pomogli kada ima toliko njih sa velikim mukama”. Kada je kuća zaista bila gotova, Gordana i brat su pokazali ocu kako sve izgleda, tako da će i oni kroz par dana doći iz privremenog smeštaja.
Zadesilo nas je to da mi se otac šlogirao taj isti dan kada se dogodilo urušenje krova, ali je doživeo da vidi neki novi dom u kome će živeti Bogdan, u kome će Bogdan da bude srećniji i vedriji, jer neke stvari ne znam da li bih ikada u životu mogla da mu obezbedim, ističe ona.
“Zahvaljujem se celoj Srbiji”, kaže Gordana Đoković, i dodaje da su se iz Kragujevca mnogi javljali i nudili stvari, nameštaj, a morala je da ih odbije, jer zbog Bogdana ne sme da pretrpava prostorije, nije želela da ih uzima, pa da posle ne može da ih iskoristi, smatra da je to grehota, te podcrtava da je celog života skromno živela.
Nekada smo gledali sa Tamarom u akciji i kada ljudi uđu i zaneme, pomišljala sam, Bože, da li će se i nama desiti jednog momenta ovako nešto u životu. To što nas je zadesilo jeste bila tragedija, hvala Bogu nije mi Bogdan nastradao, ali sa druge strane je bila sreća, jer nisam nimalo očekivala da će sve da se renovira, od temelja do krova, završava sagovornica.
(Telegraf.rs)
