Kada žena pređe 30. okolina uključuje se alarm za uzbunu ukoliko se nije udala i ostvarila kao majka, ali stvar postaje još dramatičnija kad pređe 35.
“Rodi dete da imaš razlog da živiš”, “Šta čekaš, kada misliš da rađaš”, “Biološki sat kuca a ti se nisi još ni udala”, “Blago tebi, sve pare trošiš samo na sebe jer nemaš decu”… samo su neki od neukusnih komentara koje slušam otkad sam prešla 30.godinu. Najgore od svega, uporno se pravdam – svakodnevno!
Kada žena pređe 30.godinu uključuje se alarm za uzbunu ukoliko se neka nije udala i ostvarila kao majka. Ali, kad pređe 35.godinu situacija postaje dramatična jer “nije sve kako je Bog zapovedio”.
U svakodnevnoj komunikaciji, deca su najvažnija tema, sve se vrti oko dece, jer ako ih nemaš, odmah si “nepotpuna” ili da ne kažem nešto gore. Iskreno, ne osećam se nepotpunom i nemam osećaj praznine. Kako pak nisam jedina žena koja prolazi kroz ovakve situacije, barem u svom okruženju poznajem njih pet koje su baš kao ja “nemajke”, odlučila sam da progovorim u njihovo ime, o nekim razlozima zbog kojih nikada ne treba da pitate zašto žena nije majka.
Neke žene možda ne mogu da budu majke iz zdravstvenih razloga, druge možda nemaju pravo na trudničko i porodiljsko, neke su možda nezaposlene, neke su razočarane, ili jednostavno ne žele da rode. Na kraju, niko nema pravo da se bavi tuđim izborom, naročito što se tom odlukom niko ne ugrožava.
Koliko je to rovarenje i kopanje nepotrebno, pokušaću da dočaram svojim primerom.
Jedan je oženio drugu, sledeći je napravio dete drugoj
U dvadesetim red nalaže da je potrebno najpre završiti fakultet, zaposliti se, udati, roditi… ali ako ne ide po planu, ide po sudbini.
Kod mene je taj redosled malo drugačiji. U najboljim godinama za rađanje a to su dvadesete, momak sa kojim sam želela budućnost, oženio je drugu, neka druga bila je njegov izbor. U tom momentu,”srušio se svet”, seća ali, sa ove vremenske distance zahvalna sam, jer shvatam da svaka ptica svome jatu ide. Divna su porodica i baš su jedno za drugo.
Kako sudbina u mom slučaju ima neverovatan smisao za humor, istorija se ponovila. Tako sam već oko 35.godine spremala venčanje sa čovekom koji me je obožavao i obećavao život iz bajke, ali, shvatila sam ubrzo da za mene bajke nisu rezervisane, možda zato i ne znam nijednu. Što bi neko meni blizak rekao “ti si više za basne”.
Dakle, s obzirom da ne živimo u istoj državi, a lekar je, zbog njegovog angažovanja tokom epidemije redukovali smo susrete što je njemu dalo prostora za “manevar”. Tako je taj moj “obećani život” pripao nekoj drugoj sa kojom sada ima dete. Dakle, i dalje nekome nije jasn, zašto nisam majka?
Odlaganje roditeljstva
Kako je 36.godina poslednja prilika za zamrzavanje jajnih ćelija, baš za rođendan dobila sam poklon – još 10 godina, ako zatreba. Iako teoretski ima još vremena, to je na neki način osiguralo i mene i moje vreme. Jednostavno, situacije se menjaju, kao i prilike, pa ko zna, možda se deo slagalice na kraju ipak složi. Ali ako ne, svakako nijedna od nas nije “nepotpuna”, već živi onako, po svome i bez laži. Na kraju, sve je stvar percepcije, zato uvek biram da sve izgleda onako komično, pa često kažem, “ako ne budem majka, biću maćeha, i to najbolja”.
(Telegraf.rs)
