Aleksa Radovanović osmislio je sa svojim ocem mašinu za bušenje rupa
Uprkos tome što živimo u XXI veku, u takozvanom dobu veštačke inteligencije, iako izgleda, ipak nije ni malo jednostavno napraviti “rupu na saksiji”. To dokazuje Aleksa Radovanović iz Lučana, koji je zajedno sa svojim ocem konstruisao i osmislio mašinu za bušenje istih.
– U eri ovako naopredne tehnologije zaista nije lako bušiti rupe na saksijama, moj otac i ja smo konstruisali mašinu za bušenje rupa, to je automatska mašina. Ovo je čisto naša srpska pamet iz našeg kraja, mi smo naša idejna rešenja sproveli u dela. Mi prvo na mašini proizvodimo četvrtaste saksije koje nemaju rupe, ranije smo ih bušili na primitivan način. Onda smo sami smislili mašinu koja buši te saksije – pojasnio je Aleksa.
On kaže da je njegova i ideja njegovog oca bila poprilično zahtevna i oni su do sada u posudama za setvu i sadnju cveća i povrća izbušili na milijarde rupa.
– To je ona narodna kada ljudi kažu ’Daj, nisi izmislio rupu na saksiji’, kao, uvreženo mišljenje da je to nešto jednostavno i lako. U XXI veku, uopšte to nije lako, ni jednostavno, jer više rupa na jednoj saksiji u automatskom režimu, na hiljade saksija u dnevnoj proizvodnji sa probušenim rupama, tačno na odeređenom mestu – rekao je on.
Prema rečima ovih vrednih i inovativnih Dragačevaca, naizgled je lagan, ali je veoma kompleksan posao, za koji je bilo potrebno upotrebiti ogromno znanje iz elektrotehnike i mašinstva.
– Na mašini za bušenje rupa na saksijama je zaokruženo, sigurno više od pet zanimanja. Recimo tu su i elektronika, pneumatika, mehanika, znači kompletno mašinstvo i naravno ogromno radno iskustvo koje je starije više od 25 godina u samoj izradi mašina. Mi sami pravimo mašine, sami izrađujemo alate, tu je da kažem kruna našeg višegodišnjeg rada – poručio je Aleksa.
Njegov otac Slavko Radovanović koji je začetnik čitave priče rekao je da je srpska pamet visoko kotirana i vredna svake pažnje.
– Svaki šraf je ovde prošao kroz naše ruke. Nismo krenuli sa nekim velikim kapitalom, već sa skromnim sredstvima. Sve ovde od mašinskih sklopova je napravljeno našim radom i zalaganjem. Nismo pravili motore i elektroniku, to smo jedino kupovali gotovo. Međutim, ako gledate kompletno sve mašinske sklopove, sve je delo naših ruku. Kada se kaže Srbin, to se misli na čoveka, koji ima kvantni um, to je neistarženo, kao svemir, to je srpska pamet. Ne postoji granica, uzmite bilo koju oblast, videćete, mi smo najdominantniji narod – zaključio je Slavko.
Iako krajnji proizvod u vidu rupa na saksiji deluje veoma jednostavno, zapravo, samo Radovanovići znaju koliko je kompikovano, jer su u svojoj proizvodnji zategli svaki šraf i primenili najmanje pet zanimanja.
(Telegraf Biznis/RINA)
