Milica Anđelković (1) iz Beograda podigla je celu Srbiju na noge kada je počela potraga za donorom matičnih ćelija koji bi joj pomogao da pobedi leukemiju. Na svu sreću, Miličina pričala doprela je do mnogih, a donor je pronađen već u julu, i to pre bebinog prvog rođendana. Sada, njena majka Milena ima još divnije vesti – Smejalica je pobedila!
Ova beba posebna je po mnogo čemu. Svojoj ratobornosti, energiji, ali ono po čemu su je svi zapamtili svakako je široki osmeh i oči u kojima tinja nada. Upravo zbog tog osmeha dobila je nadimak Milica Smejalica, koji najbolje opisuje njenu ličnost i harizmu.
Kako je objasnila njena majka Milena, transplantacija matičnih ćelija obavljena je 29. avgusta, a nakon toga po protokolu, 3 puta na mesečnom nivou rađena je punkcija koštane srži. Sreća ove porodice nije mogla biti veća kada su čuli da su sva tri nalaza dobra jer je to značilo samo jedno – kancerogenih ćelija više nema.
– To znači da nema kancerogenih ćelija i da nova koštana srž radi “svoj posao” onako kako treba, odnosno “proizvodi” zdrave ćelije. Stara je proizvodila kancerogene. I moram da napomenem da je to sve zahvaljujući mladom Nemcu koji je bio donor, kog ne mogu da iščekam da upoznam kad se za to ukaže prilika. Ne znam mnogo o njemu, zakon nalaže da su i davalac i pacijent anonimni 2 godine. Trenutno smo u fazi oporavka, potrebno je vreme da se oporavi njen imunitet od svega – pojašnjava presrećna majka male Smejalice.
Ipak, ove ohrabrujuće vesti ne znače da je rat završen. Nakon celog procesa Milica je podložna raznim infekcijama i virusima, te sada mora da se čuva više nego ikada. Uz sve to, malena devojčica kasni u razvoju, jer joj teška sudbina nije dozvolila da puza ili progovori. Kako kaže njena majka, tek sada je u fazi puzanja uz nameštaj.
– I dalje je u riziku da dobije sve moguće viruse koji mogu da budu opasni za koštanu srž kod transplantirane dece. I dalje ne sme u kolektiv i među ljude. Trudim se maksimalno da je sačuvam od svake potencijalne opasnosti. Kada se oporavi imunitet, sledi imunizacija, i nakon toga, mislim da ćemo svi moći da se vratimo normalnom životu. Ona kasni u razvoju zbog svega, ne hoda još uvek, ne priča – pojašnjava Milena.
Ipak, mladoj majci ništa od ovih stvari sada nije važno. Svesna je da je Milica dobila važnu životnu bitku, a i sigurna da će dostići maksimalne intelektualne sposobnosti. Ono što Milena nikada neće iskoreniti je strah od ponovnog susreta sa leukemijom, ipak trudi se da ga potisne jer Miličin osmeh zavisi od njenog.
– Strah je uvek prisutan, i mislim da će biti dok sam živa, ali trudim se da ga potisnem maksimalno jer duboko verujem da sam lično ja zadužena za svaku njenu emociju. I dalje postoji rizik da odbaci ćelije ili da dođe do recidiva, kao i kod svake druge maligne bolesti, ali ne želim ni da razmišljam o tome – zaključuje Milena i dodaje da veliku zahvalnost duguje lekarima i celokupnom medicinskom osoblju sa Instituta za majku i dete, te naše lekare toplo preporučuje i drugim roditeljima koji prolaze kroz isto.dnevne .net
