U takvom smo se vremenu našli da sve što budete rekli, neko će tumačiti drugačije. A ako se ne kaže može da ima posledice.
Zašto si snimao most, napali su me neki nepoznati porukama.
Kako nije čišćen put prema Gornjem Visoku?
Dobro čišćen je. Ali je Žarko, Pedin sin sa Vrela, krenuo i zaglavio se u snegu.
Andriji, mom unuku, njegovom najboljem drugu, javio je sinoć da je put loš da ima snega na kolovozu da se vidi da su rano prošli da je kasnije padao.
I objavimo i to. I ponovo poruke i ,,izvorne reči”.
Juče mi je dolazilo nekoliko puta da odem do stare Klanice. Odustao sam jer sam želeo da nedelju posvetim šetnji po snegu u dvorištu, Maksu i Rei do školskog i gledanju utakmica.
Ponedeljak je danas. Planirao sam kad se vraćam s posla da svratim do Dinčićevih. Kad, negde oko pola dvanaest pojavila se majka Marija sa ćerkicom u rukama.
Dok je Marija bila ovde, neka posvedoče, zvao sam Prijemno, dr Aleksandar, uvek ljubazan uputio me na ambulantu.
Zvao sam 305 – 327, uputili su me na 305-328. Milan Dinčić bio je na pregledu. Sa Marijom, bila je uplašena za njegovo zdravlje, dogovorili smo da ga ostave u Bolnici. Nisam uspeo da čujem dr Zorana Jovanovića. Pošto je sada novi direktor, pozvao sam. Sekretarica, valjda je to, bila je izuzetno ljubazna. Prenela je moju molbu direktoru.
Nešto kasnije sa 305 328 rekli su mi da je i direktor dolazio (hvala direktore) da Milan Dinčić nije ostao, na svoju odgovornost otišao je. Kako li će stići do Klanice?
Čuli ste u razgovoru. Napali su ga narkomani. Uplašen je za decu, zato je odbio da leži. Nije dobro zbog zdravlja, ali deca …
Ne pišem ovo slučajno.
Napisaću da sam zvao i Nadicu Adamović. Ne radi dva dana. Zvao sam i Bojana Pešića, nije se javljao, ostavio sam poruku!
Ništa.
Razmišljao sam da zovem sekretaricu gradonačelnika odustao sam. Da poručim.
Odlučio sam se ovako!
– Bezbednost i zdravstveno stanje u porodici Dinčić je sve gore. Tu gde su oni, baš tu u hodniku bez prozora i vrata, gde spava Milan, ranije su se oni okupljali narkomani. Veliki problem. Ono malo presečeno bure loži se cele noći. Ne dao Bog da neka iskra, žar… Ne daj Bože i da se Milanu ili njegovoj majci pogorša zdravstveno stanje.
– Moralna odgovornost pre svega!
– Neka bude zapisano.
– Ljudi, sklonite dečicu, Mariju, Milana sa Klanice. Vodite ih negde u toplo. Negde gde ima tople vode, hrane. Možda na kratko i u taj Dom za stare.
– Vodite ih dok nadjete konačno tu kuću. Ne bih da pametujem, ali znam za jednu porodicu koja je dobila kuću na selu. Nemaju ni motiku, a gde nešto drugu.
No tako je to!
Eto napisah i ovo!
Ne upirem prst ni u koga. Samo se bojim…plusonline.rs
