“Znaš li da si mi ubio sina” – Majka Andrije Čikića prvi put o saslušanju: Odgovorio mi je bez trunke emocije
Bliži se suđenje roditeljima K.K (14) koji je ubio devetoro dece i čuvara škole 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru. Njegov otac je uhapšen istog dana, a zatim je iz pritvora pokušavao da svoju imovinu prepiše na drugoga, negirao je krivicu, što je potvrdila i majka jednog od ubijenih dečaka.
Majka Andrije Čikića je gostovala na televiziji K1 i u tom gostovanju govorila o prvom Memorijalnom takmičenju za najbolje mlade kompozitore koje je održano ove nedelje u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Posetioci su mogli da pogledaju i izložbu fotografija koje potpisuje ubijeni dečak.
“Nakon koncerta sam se osećala beskrajno ponosno, tužno u isto vreme, ali beskrajno ponosno. Koncert je bio predivan. Bilo je mnogo emocija i u meni i drugim roditeljima. Mogla sam da vidim suze, ponos, radost”, rekla je majka o koncertu, a onda ispričala i kakav je odnos imala sa sinom.
“Uvek smo se voleli beskrajno od samog rođenja. On kad je imao 3,4 godine, dok se igrao ja sam mu rekla: ‘Znaš da me sam Bog pitao kakvo dete želim, ja bih rekla ovakvo kao ti”, on tad to nije shvatao, tu dubinu. Kada je porastao ja sam mu to ispričala, i rekla da ja zaista to mislim. On me onda pitao: ‘Baš ovakvog kao ja, a ja mu kažem baš takvog, ništa ne bih menjala. Ja nisam mogla da dočaram ljudima tu ljubav. Koliko je ona važna, lepa i nemerljiva. Nismo štedeli ljubav u našoj porodici i stalno skrećem roditeljima pažnju da neće razmaziti decu ljubavlju. Decu razmazimo kad počnemo da radimo nešto umesto njih, što bi već trebalo da rade sami.
Ona je otkrila da nju u najtežim trenucima održava ljubav prema sinu, i da mu je stalno govorila da voli još po nekog, ali njega najviše.
“Nakon koncerta muž mi je rekao da sam bila dobra u uključenjima, ja sam se plašila da će me emocije možda poneti, a ja pogledam u njegovu sliku i kažem: ‘Sve za tebe’. Savladaju me emocije. Teške su večeri ili jutra, vikendom. Kod nas je uvek bilo živo, i fali mi to. Lagala bih kad bih rekla da ne plačem – plačem… Imam običaj da otvorim klavir i zamislim ga. Da pustim kompoziciju koju je voleo meni da svira, i mogu da ga zamislim.
“Ne znam ni da li je prikladno sada govoriti o tome. Podignuta je optužnica protiv oca koja je za delo protiv opšte bezbednosti, ili kako se već to pravno kaže. Ono što nas roditelje sve dodiruje jeste ko je odgovoran za 10 ugašenih života? Ono što nas kao roditelje isto dodiruje jeste ono što smo imali prilike da vidimo, a to je ta neka nemerljiva, neopisiva hladnoća cele porodice. Otac kaže ‘Za šta vi mene krivite, ja se ne osećam odgovornim’. On je taj koji je dete odveo u streljanu, oružje je njegovo. On je dao dozvolu da dete trenira vatrenim oružjem”, ispričala je majka ubijenog dečaka za K1, pa dodala:
“Ja sam bila jedna od majki koja je ispitivala dečaka na ročištu protiv oca. Imala sam prilike da čujem, a kasnije i da vidim snimak. Ja sam između ostalog pitala da li on zna da je ubio mog sina? On je rekao da zna… bez ikakve emocije. Njegov glas je četiri sata bio isti. Kasnije sam videla snimak. Njegova majka je sedela pored njega i nije reagovala na moje pitanje, samo je sedela. To sve nas ‘pomera’. Volela bih da se neka pravda ipak zadovolji, što zbog nas, naše dece, što zbog celog društva. Mislim da mi kao društvo nismo još uvek potpuno svesni šta se desilo…”, zaključila je majka tragično nastradalog dečaka.
Izvor: kurir.rs
